Порез је најлакше наплатити уредним платишама – оне који поштују прописе најлакше је додатно „ударити по џепу“. Слично је и са најавом могућности увођења пореза на псе – плаћали би га они који уредно чипују и вакцинишу своје љубимце, док они који не воде рачуна о „својим“ псима, баш као и они који зарађују од бројних нерегистрованих одгајивачница, а има их око 4.000, не би платили – ни динара.
Предлаже се да власници паса плаћају порез, а у Србији истовремено постоји свега 88 регистрованих одгајивачница паса при Управи за ветерену и чак више од 4.000 – нерегистрованих, чији списак води Кинолошки савез Србије, а чији се генерални секретар залаже за увођење овог пореза.
На овај проблем указивала је и Државна ревизорска институција у свом Извештају о ревизији сврсисходности пословања „Ефикасност решавања проблема напуштених животиња“ представљеном 2022. године.
„У регистру одгајивачница коју води Управа за ветерину, регистровано је 48 одгајивачница паса. Међутим, извршили смо увид и у базу података коју води Кинолошки савез Србије, у којој је евидентирано 3.818 одгајивачница паса“, навели су државни ревизори у овом извештају који се односи на анализирани период од 2017. до 2020. године.
Број регистрованих је одгајивачница је, у међувремену, са 48 порастао на 88. Увећан је и број одгајивачница које евидентира Кинолошки савет Србије, на више од 4.000.
Активисткиња: Порез плаћа 88 одгајивачница, шта је са још 4.000?
Активисткиња Т. Л. (име и презиме познато редакцији) која се уз редован посао бави спасавањем и удомљавањем напуштених паса за портал Н1 подсећа да Закон предвиђа обавезу власника да чипују и вакцинишу своје љубимце, као и да спрече нежељена легла.
„Али, регулатива се не примењује и то је најважнији узрок све већег броја паса на улицама. Неодговорни власници избацују своје власничке одрасле псе, њихове нежељене потомке, ловачке псе који се нису ‘добро показали’ у лову. Увођење пореза ће само повећати проблем, јер ће га плаћати само власници који су већ савесни, док ће власници који своје псе нису чиповали избегавати порез, па се може очекивати избацивање хиљада нових паса“, каже саговорница портала Н1.
Уз то је, подсећа – у регистру Управе за ветерину свега 88 одгајивачница.
„И оне су једине легалне, у систему контроле по Закону о добробити животиња и једине које подлежу плаћању пореза. С друге стране, на интернет презентацији Кинолошког савеза Србије, као невладине организације без икаквих законских ингеренција за регистрацију одгајивачница, има их око 4000, које псе гаје у комерцијалне сврхе, а порез не плаћају. На то додајте и продавце паса из ‘кућне радиности’ који, противно закону, псе продају преко огласника нечиповане, невакцинисане, често не воде рачуна ни о сродничком парењу ни о наследним болестима, продају псе у бесцење, па иони лако заврше на улици. Наравно, ни они не плаћају порез, уз то што животиње држе у изразито нехуманим условима и избацују их кад више нису за репродукцију“, указује наша саговорница.
Корак ка решењу: Доследна примена закона, а не увођење пореза
Први корак у решавању проблема напуштених животиња је, каже саговорница портала Н1 је – доследна примена закона.
„Дакле чиповање и вакцинисање свих власничких животиња, наплата законских казни за неодговорно власништво, увођење у порески систем оних који се баве нелегалном трговином животињама, односно њихово кажњавање уколико то раде на начин да крше закон“, истиче Т. Л.
ДРИ: Нерегистроване одгајивачнице – извор напуштених паса
Државни ревизори указују да су управо нерегистроване одгајивачнице један од извора напуштених паса.
„Одгајивачнице које нису регистроване у складу са законом врше промет паса без евидентирања и контроле, што за последицу има раст броја напуштених паса. Прописано је да одгајивачнице морају испуњавати услове за добробит животиња у погледу простора за животиње, просторија и опреме и морају бити уписане у Регистар објеката који води Министарство пољопривреде, у складу са законом којим се уређује ветеринарство“, навео је ДРИ у свом извештају.
Према подацима ревизора, одговорна лица Управе за ветерину, навела су да су упозната са проблемом (различитог броја одгајивачница у њиховом регистру и при Кинолошком савезу), као и да су се обратила Кинолошком савезу Србије у циљу заједничке сарадње на успостављању одрживог система контроле одгајивача и одгајивачница паса, као и заштите добробити животиња.
„Наиме, упутили су захтев да приликом издавања докумената одгајивачима (пријаве легла, израде родовника, одгајивачнице), од истих траже Решења о упису одгајивачнице у Регистар објеката за држање животиња, које издаје Управа за ветерину. До окончања поступка ревизије, овај проблем није решен. Истичемо да је регистрација одгајивачница у складу са законом и правилником, тј. контрола репродукције паса, такође сегмент надзора над спровођењем Закона о добробити животиња коме треба посветити пажњу“, навео је ДРИ у лањском извештају.
Даниела Илић Красић Н1
