Мрежа фантомских организација лажирала је извештаје и извлачила милионе из буџета на јавним конкурсима намењен младима, породицама и женама, пише БИРН. У финансирању ове групе је годинама учествовала блиска сарадница Александра Шапића, Александра Чамагић.
„Шлепам, цепам дрва, свашта радим. Ове организације, свашта“ – овако бивши предузетник и некадашњи радник у пошти Станко Миливојевић описује чиме се бави.
Пре само две године наводно је држао предавања стотинама ђака у Темерину и Деспотовцу. Учио их је о важности превенције насиља, бонтону на интернету, опасностима од трговине људима и о важности репродуктивног здравља. Готово истовремено, обучавао је и будуће геронто-домаћице у Лесковцу.
То је за њега, на папиру, била добра година. За ове обуке његовој агенцији Вибзие уплаћено је више од 110.000 евра.
Али он их се не сећа – у разговору за БИРН није могао да каже која предавања је држао, као ни да ли је за то био плаћен и колико. Ипак, обећао је да ће послати доказе, „слике и снимке“, на мејл новинара БИРН-а.
Ови докази никада нису стигли. Нису ни могли да стигну, јер у реалности, Миливојевић је део организоване мреже повезаних лица, организација и агенција које су извлачиле новац из буџета за активности које заправо нису одржали, показује документација до које су дошли БИРН и Грађанске иницијативе.
Механизам је био једноставан: организација би се пријавила на јавни конкурс, добила новац, а затим га пребацила приватним агенцијама и послала лажиране, односно фиктивне, извештаје о спроведеним активностима и потрошњи.
На овај начин, само из Министарства за бригу о породици и демографију извучено је бар пет милиона евра током 2021. године.
На основу документације из Министарства, коју су анализирале Грађанске иницијативе, и неколико стотина докумената из Управе за трезор, Агенције за привредне регистре, конкурса локалних самоуправа и разговора са актерима, истраживање БИРН-а је показало да велики део обука и предавања за које је овај новац био намењен никада није одржан, а део који јесте – одржале су саме школе и локалне канцеларије за младе – бесплатно.
Милиони евра су се тако, уместо за подршку младима, женама и за спречавање насиља, слили на рачуне чланова породица, комшија, пријатеља и познаника људи из ове мреже, и то преко агенција које су у ту сврху основане.
Састављајући фиктивне извештаје, ова организована група је додатно увукла и читав низ правних лица и људи који су остали запрепашћени када су им новинари рекли да су они и њихове фирме „учествовали“ у разним обукама за младе или незапослена лица, те да су за то „добили“ по неколико десетина хиљада евра.
У додели јавног новца овој мрежи, показује истраживање, годинама је учествовала Александра Чамагић – први пут још 2016. и 2017. године када су ове организације добијале паре од општине Нови Београд.
Чамагић је дугогодишња сарадница Александра Шапића и данас је на челу Секретаријата за образовање и дечју заштиту Града Београда.
Како је она мењала послове, тако се мењао извор финансирања ове мреже. После Новог Београда, Чамагић се запослила у Министарству за бригу о породици и демографију 2021. године и постала чланица конкурсних комисија овог Министарства. Ова мрежа те и наредне године добијала је паре од ње на конкурсима Министарства.
Крајем 2022, Чамагић прелази у управу Града Београда и неколико месеци касније – ова мрежа добија новац од Секретаријата за привреду и Секретаријата за социјалну заштиту, на чијем челу је тада била.
Нико из мреже ових организација није желео да говори за БИРН.
Ратко Дмитровић, тадашњи министар за бригу о породици и демографију, за БИРН је рекао да не зна ништа о овим конкурсима, те да се њима није бавио због болести, већ да је Александра Чамагић била председница конкурсних комисија.
Министарство, Александра Чамагић, секретаријати за социјалну заштиту и привреду и Александар Шапић нису одговорили на питања БИРН-а о сазнањима до којих смо дошли.
Милиони евра наводно намењени борби против вршњачког насиља, младима и подршци социјалним установама
Министарство за бригу о породици и демографију поделило је 2021. године 5.6 милиона евра невладиним организацијама за унапређење положаја жена у Србији, помоћ породицама и младима, о чему је БИРН већ писао у тексту Спорни конкурси Министарства за бригу о породици и демографију.
Највише новца те године, око пет милиона евра, додељено је мрежи од 23 фантомске организације окупљене око Татјане Боројевић, заступнице организације Панацеа, а чланице конкурсних комисија које су одлучивале коме ће се доделити новац, осим Александре Чамагић, биле су и још две Шапићеве сараднице – Бисера Пејчић и Кристина Глишић.
Било је потребно две године да Грађанске иницијативе коначно добију увид у документацију са ових конкурса, али ни тада није био могућ увид у све извештаје: како је из министарства речено БИРН-у, документацију из децембра 2021, као и за целу 2022. годину – када су ове организације добиле још 2,6 милиона евра на сличним конкурсима – тражио је МУП.
Од укупно 59 пројеката за које су Грађанске иницијативе добиле документацију, извештаји говоре да су се 42 пројекта наводно бавила обукама о вршњачком насиљу и репродуктивном здрављу у 70 школа широм Србије, у којима је учествовало око 14.000 младих.
За четири извештаја, односно две организације, није било могуће установити да ли су део мреже.
У извештајима се наводи да су обуке одржане у школама у Лесковцу, Врању, Новом Саду, Врњачкој Бањи, Бољевцима, Деспотовцу, Темерину, Сомбору, Прибоју, Сремској Митровици, Новој Вароши, Старој Пазови, Ужицу, Београду, Варварину и Чачку. У готово свим извештајима пише да су обуке спроведене у сарадњи са локалним канцеларијама за младе.
Преостали пројекти односили су се на обуке локалних самоуправа за подршку запошљавању младих, обуке геронто-домаћица и неговатељица у Врању и Лесковцу, Београду и Пландишту, обуке запослених у Центру за социјални рад у Кикинди и обуке и подршке за 110 породица деце са сметњама у развоју из општине Кикинда.
За ове обуке, наводе извештаји достављени Министарству, плаћено је 125 агенција и удружења, и све је протекло у најбољем реду – све обуке су са успехом одржане а пројекти су постигли своје циљеве.
Готово ништа од овога у ствари није тачно.
Анализа извештаја показала је низ озбиљних злоупотреба – лажне исплате, фиктивне финансијске извештаје и лажне податке о активностима – при трошењу буџетског новца намењеног за подршку рањивим групама.
Вршњачко насиље: Министарство дало милионе за неодржане обуке
Уместо великог броја предавања о превенцији вршњачког и дигиталног насиља и репродуктивном здрављу, обуке су делимично одржане и то у само неким школама.
Тамо где их је било, организовале су их локалне канцеларије за младе и сами наставници који за то нису добили новац.
Овај новац завршио је на рачунима повезаних агенција.
БИРН је контактирао телефоном и мејлом свих 68 школа у којима су наводно одржане обуке. Четрдесет три школе су нам одговориле, а од тог броја, чак из 23 школе су нам рекли да никакве обуке током 2021. године нису биле одржане.
„Истраживала сам заједно са административним радником, разговарала са претходним директором и педагогом, тражила податке у званичном Извештају о реализацији Годишњег плана рада за школску 2020/2021. годину. Нисам нашла ни један једини податак о реализованим радионицама које сте Ви навели,“ пише у одговору Зорице Дамњановић, директорке Средње школе у Варварину.
Свих шест школа је за БИРН рекло да те обуке никада нису одржане.
Новац је добила Развојна иницијатива за социјалну инклузију и њен заступник Дејан Тасић. Из ове организације нису одговорили на питања БИРН-а.
Од преосталих 20 школа је стигао сличан одговор – одржан је мањи број обука, углавном по једна, а организовале су их локалне канцеларије за младе.
Како је то изгледало показује се на примеру Чачка.
Организација Иницијатива за социјално оснаживање Београд, коју заступа Ана Жигић, известила је да је за најмање 160.000 евра организовала два циклуса обука у пет школа, којима је присуствовало 2.000 младих.
У реалности, међутим, две школе у којима су наводно држана предавања – не постоје.
Шта кажу школе у којима је требало да буду предавања
Из Средње прехрамбено-угоститељске школе у Чачку, која је једна од три постојеће школе наведене у извештају, кажу да имају евиденцију о одржавању само једног предавања, које је организовала Канцеларија за младе.
Из Канцеларије за младе Чачка потврђују да су они организовали предавања у чачанским школама заједно са наставницима. Ове обуке организоване су бесплатно.
„Што се тиче финансијских средстава, Канцеларија за младе није добила финансијску подршку за реализовање активности“, пише у одговору градске управе Чачка на питање БИРН-а о овим обукама.
Исти механизам потврђује и пример из Старе Пазове, која је једна од ретких школа у којима су ипак одржане обуке на све три теме.
„Обуке је држао стручни сарадник школе – педагог и представник Канцеларије за младе (једну обуку). Никаква финансијска средства нису добијена за ове обуке нити су реализатори обука били плаћени“, пише у одговору педагошкиње ове школе Браниславе Добрић-Бојановић.
Новинари БИРН-а покушали су да ступе у контакт и са свих 14 Канцеларија за младе које се помињу у извештајима. Од осам са којима су успели да разговарају, из четири су рекли да су држали предавања у мањем обиму него што је наведено у извештајима, док за остале није било могуће утврдити колико је обука било.
Шта кажу канцеларије за младе које су организовале обуке
Неколико ових канцеларија рекло је за БИРН да су добили мејл директно из Министарства или од организације која је добила новац, у ком је тражено да организују обуке, што би они затим урадили у складу са својим интерним капацитетима – без икакве накнаде.
„Нас су контактирали из Министарства […] Они су нас контактирали, шта је било даље не знам, ми смо одрадили шта је било до нас, послали и то је то. Није нас више нико контактирао”, каже саговорница из једне канцеларије која је тражила да остане анонимна.
Проневерен новац за помоћ центрима за социјални рад
Око 410.000 евра требало је да буде усмерено на помоћ центрима за социјални рад у Врању, Лесковцу и Кикинди. Исто као и у случају обука у школама, истраживање показује да пројекти у реалности нису спроведени онако како је представљено у извештајима достављеним Министарству.
Тако је, на пример, НВО Село добило више од 80.000 евра за обуку 60 нових геронто-домаћица током 10 дана између јуна и августа у Врању у сарадњи са Центром за развој социјалних услуга Врање. Међутим, у извештају о раду овог Центра за 2021. годину не се спомињу ове обуке, нити организација Село.
Две од пет агенција и организација које су наводно плаћене за држање ових обука, нити се баве оваквим обукама, нити су примиле било какав новац. За ове обуке и пројекте у којима су наводно учествовале, први пут су чуле од новинара БИРН-а.
„Ово је омладинско удружење, бавимо се углавном младима и спроводимо само активности финансиране од стране локалне самоуправе. Пошто је малог капацитета организација, није било никаквих обука са стране“, каже Јасмина Димитријевић из удружења Либервил и додаје да обуке геронто-домаћица нису њихова област рада.
Исти одговор БИРН је добио и од организације Пантелеја из Ниша, која је такође, наводно обучавала геронто-домаћице у Врању и Лесковцу.
„Ми никада нисмо радили те презентације, нити промоције, нити радионице нити било шта што је везано за Лесковац и за Врање. Ми се генерално као удружење не бавимо тиме [обукама геронто-домаћица]”, рекао је Миломир Божиновић из Пантелеје.
Преостале две организације нису одговориле на питања БИРН-а, док је последња агенција Вибзие, Станка Миливојевића, бившег предузетника и некадашњег радника поште са почетка текста, који није знао да каже шта је и где радио.
Владимир Савић, заступник организације Село, у кратком телефонском разговору са новинарима БИРН-а рекао је да се не сећа шта је радио, јер је радио свашта и спустио слушалицу. Није одговорио на детаљна питања БИРН-а.
Министарство за бригу о породици и демографију доделило је на три конкурса 2021. године и организацији Панонска иницијатива, коју води Драгана Дукић из Кикинде, новац за подршку кикиндском Центру за социјалне услуге.
БИРН је разговарао са једним од предузетника, ком је за десет обука названих „подршка проширењу породице” исплаћено наводно 40.000 евра.
Он је пензионер који је радио на железници и завршио је основну школу. БИРН је упутио на „књиговођу“ његове агенције – Драгану Дукић. Дукић није желела да разговара са новинарима БИРН-а и у телефонском разговору није дозволила ни да јој се постави питање.
Организације новац исплаћивале саме себи и мрежи агенција под својом контролом
Иако финансијски извештај показује да му је плаћено 40.000 евра, у стварности је агенцији овог пензионера плаћено око 1.300 евра, показују изводи из Управе за трезор.
БИРН је тражио од Управе за трезор податке о свим уплатама и исплатама са наменских рачуна 23 фантомске организације, али су новинари добили податке о томе коме је новац заиста исплаћиван за само једну – Панонску иницијативу.
Подаци из Трезора не поклапају се готово уопште са подацима које је Панонска иницијатива доставила Министарству.
Тако је Драгана Дукић, заступница Панонске иницијативе известила да је новац исплатила на рачуне девет агенција и једне организације, док подаци из Трезора показују да се новац Министарства слио на рачуне 34 агенције и фирме, као и пет организација које су такође добиле новац од Министарства на истим конкурсима. Део је пребачен и на три рачуна комерцијалних банака, за које није наведено чији су.
Већина људи који су добили новац од Драгане Дукић истовремено су и на челу организација које су на истим конкурсима Министарства такође добиле новац, а о неким од њих – попут Татјане Боројевић, БИРН је већ писао у тексту Јавни новац за тајне пројекте: Више од милион евра на конкурсима додељено мрежи повезаних удружења.
Лажне исплате предавачима који нису никога обучавали
И друге организације из ове мреже су подносиле лажиране финансијске извештаје Министарству.
Најмање 14 од укупно 125 агенција и удружења које су наводно плаћали, нису добили новац нити су њихови власници икад чули за пројекте у којима су наводно учествовали.
Неки од њих су са новинарима БИРН-а поделили изводе својих банковних рачуна показујући стање на рачуну пре и после датума наводних уплата. Неки су послали годишње извештаје својих фирми, показујући да нису имали приход који се наводи да им је исплаћен.
То је понудио и Војислав Пркосовачки, заступник Образовног графита. Образовном графиту је наводно организација Путоказ исплатила више од 32.000 евра за предавања о породичном насиљу у Старој Пазови, показује документација коју су добиле Грађанске иницијативе.
„То се није десило“, каже изненађено Пркосовачки за БИРН.
„Ја сам 2021. године радио на друга два пројекта. Не знам шта ме питате.“
Већина преосталих стотињак агенција на чије рачуне су се сливале паре Министарства за бригу о породици и демографију, воде се на челне људе ове фантомске мреже, њихове рођаке, комшије, пријатеље и познанике.
БИРН је покушао да ступи у контакт са свим агенцијама, фирмама и удружењма за које је наведено да су примили новац за предавања, чији су бројеви телефона или мејл адресе наведене у документацији предатој приликом регистрације у Агенцији за привредне регистре (АПР) у коју су новинари тражили и добили увид.
Већина телефона није у функцији или се на њих нико није јављао – четворо је рекло да је у питању погрешан број, док њих 11 или нису желели да разговарају са новинарима БИРН-а или нису знали које обуке су наводно држали и нису могли да причају о пројектима.
Тако је Никола Манић, заступник Друштва за развој, унапређење знања и комуникацију рекао да се не сећа ни града, ни назива школа у којима је наводно држао обуке.
На питање чиме се иначе бави организација, рекао је да не зна тачно.
„Па немам појма, заштита и то. У последње две године се не бавимо ничим, то је тад било и после тога се нисмо ни бавили“, каже он и објашњава да данас има „фирму за струју“.
Манић, такође, каже да је организацију отворио јер су његовог пријатеља замолили „неки његови“, али није желео да каже име пријатеља. Он каже да није добио новац.
„Не, ја нисам… Организација иде преко мене, а неки пријатељи ту, што сам ја изашао у сусрет, мислим, они су то организовали, само је ишло преко мене. Ја се нисам бавио тиме. Једино могу њих да питам шта се ту десило. Ја сам ту само на папиру“, рекао је Манић за БИРН.
Станко Миливојевић, бивши предузетник и некадашњи радник у пошти, који данас шлепа и цепа дрва, добио је укупно највише новца за учешће у неколико пројеката. Његовој агенцији Вибзие је исплаћено више од 110.000 евра, како пише у извештајима које су од Министарства добиле Грађанске иницијативе.
Он је наводно плаћен око 32.000 евра за предавања о превенцији физичког насиља и примени бонтона у говору на интернету у Темерину, 47.000 евра за предавања о уличном насиљу, интернет опасностима од трговине људима и болестима репродуктивног система у Деспотовцу и 32.000 евра обуке геронто-домаћица у Лесковцу.
Мрежа рођака, пријатеља и комшија преко које су извлачени милиони евра
Мрежа ових фантомских организација почела је да добија обрисе још 2013. године, показује документација из АПР-а.
Током 2013. и 2014, основано је 12 ових организација. Њихови заступници су једни другима били чланови оснивачких скупштина и управних одбора, а имена која се најчешће понављају су: Татјана Боројевић, њена рођена сестра Биљана Ратковић и сарадница Биљана Чакован.
Мање од годину дана касније, Боројевић је била у центру скандала 2014. године када је конкурс Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обустављен због навода о злоупотреби, јер се испоставило да је саветница у Министарству истовремено запослена и у Панацеи, организацији Татјане Боројевић којој је требало да буде додељен новац.
Од тада до данас, фантомска мрежа се ширила. Иста група људи је са новим сарадницима оснивала нове организације. За већину њих, овлашћење да из АПР-а подиже документацију, имала је Биљана Чакован.
Пред конкурс Министарства за бригу и породици, између априла и септембра 2021, основано је скоро 80 агенција. Агенције су отваране масовно, појединим данима отварано их је по шест или седам, а једном и 10. Готово сви су овластили Биљану Чакован, њеног супруг Слободана Чакована или Горана Ратковића – члана породице Татјане Боројевић и Биљане Ратковић – да уместо њих из АПР-а преузимају документацију.
Њих троје су овлашћени у скоро две трећине агенција и удружења за које је наведено да су плаћани за обуке финансиране од стране Министарства.
За контакте ових агенција углавном су навођена три броја која су се понављала изнова и изнова. На ове бројеве телефона нико се није јавио.
О Биљани Чакован БИРН је већ писао 2021. године, када је први пут откривено да су организације њеног супруга, ње саме и њихове прве комшинице из Јакова, Ружице Хајдер добиле готово пола милиона евра на конкурсу Министарства за бригу о породици и демографију.
Тада се на интервјуу, Чакован појавила са Татјаном Боројевић која је рекла да је она лично помагала бројним организацијама које су добиле новац од министарства у писању пројеката, јер је то њена уска област и јер има довољно искуства у вођењу пројеката.
Наредне године, Министарство за бригу о породици и демографију поново је новац на конкурсима доделило мрежи фантомских организација, која се у међувремену увећала.
Непосредно пре те нове расподеле новца Министарства, између новембра 2021. и фебруара 2022, мрежи је додато још организација. Документација из АПР-а показује да су у тих неколико месеци, 22 јавности мање познате организације промениле назив, заступника или седиште – или све троје – и да су на њихово чело махом стављени познаници, рођаци или сарадници људи који су 2021. већ лажирали извештаје како би оправдали извлачење новца који им је Министарство дало.
Мрежа је тог лета добила 2.6 од 3 милиона евра, колико је укупно Министарство доделило на конкурсима, а о томе како је утрошен јавни новац за тајне пројекте о којима нема готово никаквог трага, БИРН је претходно писао.
Министарство тада није одговорило на питања БИРН-а о томе шта су ове организације урадиле, да ли су испуниле све обавезе и на основу чега је одлучено да се некима од њих новац додељује из године у годину.
На захтев БИРН-а за увидом у документацију о овим пројектима, Министарство је одговорило да је исту документацију тражио у августу ове године и МУП. Из Министарства унутрашњих послова нису одговорили на питања БИРН-а.
Град Београд наставио да даје новац спорним организацијама
После републичких и београдских избора 2022. године, у Министарству за бригу о породици и демографију дошло је до измена – на чело је уместо Ратка Дмитровића дошла Дарија Кисић, а Александра Чамагић прешла је из Министарства у фотељу градске секретарке за социјалну заштиту. Александар Шапић постао је градоначелник Београда.
После ових промена, фантомске организације из мреже, коју су открили БИРН и Грађанске иницијативе, нису се ни пријављивале на конкурсе Министарства, па их тако ни нема на листи добитника 2023. године.
Мрежа фантомских организација се преселила на буџет града Београда. Од Секретаријата Александре Чамагић је 21 организација из ове мреже добила новац на конкурсу за удружења из области социјалне заштите у јулу 2023. Године. Укупно је подржано 66 пројеката, а није познато колики проценат укупног новца је додељен организацијама из ове мреже, јер Град Београд није објавио додељене износе.
Испод црте су остала удружења попут Удружења дистрофичара Београда, Београдског удружења за помоћ особама са аутизмом и Дечији креативни центар.
Пре доласка Чамагић, на конкурсима овог секретаријата 2022, 2021. и 2020. године, ниједна од ове 21 фантомске организације није добијала новац.
У марту 2023, новац организацијама из ове мреже доделио је и Секретаријат за привреду. Добило га је 20 организација из ове мреже. На овом конкурсу је новац добило укупно 59 организација, али пошто ни овај секретаријат не објављује износе додељене за пројекте, није познато колики удео новца је отишао умреженој групи организација која је учествовала у извлачењу новца из буџета.
Ова мрежа фантомских организација је добијала новац и од општине Нови Београд, када је председник највеће општине у Србији био Александар Шапић.
Јавно доступна документа са сајта општине, показују да је кључним људима ове фантомске мреже општина Нови Београд доделила новац на конкурсима 2016. године – тада су организације Ирене Боројевић, Биљане Ратковић, Александре Тасић, Биљане Чакован и Слободана Чакована добиле око 56.000 евра.
Већ наредне, 2017, број организација и сума новца се готово дуплирала, па је девет фантомских удружења добило од Новог Београда више од 100.000 евра.
Александра Чамагић је учествовала у спровођењу ових конкурса.
Држава окреће главу на извлачење новца из буџета
Када ју је новинар БИРН-а срео испред зграде градске управе и питао за организације којима је као чланица конкурсних комисија Министарства додељивала новац, Александра Чамагић је рекла да је све „урађено по закону“ и тражила да јој се питања пошаљу мејлом. На овај мејл није одговорила.
Секретаријат за социјалну заштиту и Секретаријат за привреду Града Београда, такође, нису одговорили на питања БИРН-а о томе на основу чега је новац додељен организацијама, чији су рад и резултати већ јавно доведени у питање.
Министарство за бригу о породици и демографију није одговорило на питања БИРН-а о томе да ли је после конкурса 2021. и 2022. године рађена ревизија пројеката, да ли је неко проверавао извештаје организација којима су додељени милиони евра, као и да ли је провераван учинак тих пројеката.
БИРН је тражио и интервју са министарком Даријом Кисић, или са неким другим из Министарства како бисмо разговарали о пројектима организација које су добиле новац 2021. године, сарадњи са локалним самоуправама током реализације ових пројеката и контроли и ревизији пројеката које финансира Министарство. Није добијен одговор.
Грађанске иницијативе и ЈУКОМ поднеле су кривичну пријаву Тужилаштву за организовани криминал против заступника фантомских организација које су добиле новац на конкурсима Министарства 2022. године, као и против надлежних лица из самог Министарства. Из овог тужилаштва нису одоговорили на питања БИРН-а о томе да ли је поступано по овој пријави.
Државна ревизорска институција никада није радила ревизију Министарства за бригу о породици и демографију.
Из ове институције за БИРН су рекли да је у току „ревизија сврсисходности пословања на тему Ефикасност рада центара за социјални рад у пружању социјалне и породично-правне заштите, а у оквиру које је, у складу са темом, један од субјеката и Министарство за бригу о породици и демографију“.
Новинари БИРН-а тражили су интервју са надлежнима из Државне ревизорске институције, који би могли да пруже информације о томе које процедуре министарства морају да поштују када расписују јавне конкурсе за дотације невладиним организацијама, како се спроводи финансијска контрола реализованих пројеката и које су обавезе и одговорност интерних ревизора при министарствима.
Из ове институције је одговорено да „Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор, због бројних обавеза, није у могућности да реализује интервју“.
Foto: Shutterstock
