Видно нарушеног здравља, исцрпљен и уморног изгледа новинар Милан Јовановић и његова супруга Јела Дељанин дошли су данас у Апелациони суд да, готово три године након што им је спаљена кућа, чују да ли ће бити потврђена првостепена пресуда за напад на њих, за који су неправоснажно на затворске казне осуђени Драгољуб Симоновић, бивши председник Општине Гроцка и високи функционер владајуће Српске напредне странке, те бивши полицајац Владимир Михаиловић и Александар Маринковић, преступник из Гроцке.
Судница Апелационог суда
„Право да вам кажем, досадило ми је да се три године вучем по судовима, од суднице до суднице, од лекарске ординације до лекарске ординације. Јела не спава ноћима, лечи се и даље на психијатрији због ноћних мора које има, а ја живим ‘под звоном’ на кисеонику због астме“, рекао нам је Милан уочи почетка јавне седнице Апелационог суда.
Одлуку данас нису могли да чују јер, по процедури, суд ће одлучивати у делу седнице који је затворен за јавност, након данашњег суђења. Неки од учесника поступка пренели су нам да очекују да у релативно кратком року, од неколико недеља, одлука буде донета и достављена странкама у поступку.
Тада ћемо знати да ли ће првостепена пресуда бити потврђена, као и да ли ће бити усвојен захтев јавног тужилаштва да се као неосноване одбаце све жалбе одбране. Да ли ће Симоновићу бити изречена најоштрија затворска казна од осам година затвора, као што то тражи тужилаштво, или ће бити усвојени аргументи одбране и цео поступак кренути из почетка пред Другим основним судом.
Тужилаштво тражи максималну казну за Симоновића
Данашња јавна седница почела је детаљним, готово трочасовним изношењем првостепене пресуде, писане на 126 страна, судије известиоца Душанке Ђорђевић. Председница судског већа је Бојана Пауновић, а трећи члан је судија Александар Вујичић.
Симоновић и још двојица неправоснажно осуђених да су извршавали његов налог за паљење аутомобила новинара Милана Јовановића, према пресуди, извршили су тешко дело против опште сигурности подстрекавањем. Кућа Милана Јовановића и Јеле Дељанин запаљена је у ноћи 12. децембра 2018. године, када се пожар из гараже у коју је убачен „Молотовљев коктел“ брзо проширио на кућу у којој су њих двоје спавали.
Тужилаштво је заступала заменица апелационог јавног тужиоца Лидија Комлен Николић. Она је кратко изнела већ познате захтеве, подсећајући суд да је достављено обимно писано образложење којим се побијају сви аргументи одбране. За Симоновића, као јавног функционера који је осрамотио своју функцију, тражи максимална казна затвора од осам година.
Одбрана је побијала саме основе пресуде тврдњама да је њоме повређен закон јер је погрешна квалификација кривичног дела, пре свега у делу који се тиче описаног и доказаног ланца подстрекавања, да је пресуда неразумљива и противречна, заснована на незаконитом поступању заменика тужиоца Другог основног јавног тужилаштва приликом узимања изјава окривљених, да је чињенично стање непотпуно утврђено, као и да су током суђења почињене бројне процесне повреде поступка.
Ниједан битан навод или аргумент одбране није нов у односу на првостепено суђење. Додато је неколико навода да се разликују пресуде, да је јавно прочитана пресуда другачија од оне која је написана, као и да је један записник са суђења накнадно промењен.
Суштина навода одбране је да Драгољуб Симоновић није наредио напад на новинара, али и да је извршилац кривичног дела, ситни криминалац, који Јовановића није познавао, запалио његову кућу на своју руку, јер то од њега нико није ни тражио.
Највећа кривица се овим преноси на Маринковића, који је у бекству, а за све остале из ланца подстрекавања се тврди да су тражили да се „оштети аутомобил“ новинара и то негде, ваљда на безбеднијем месту него што је то гаража наслоњена на његову кућу.
Гостиљац: Незаконито узета изјава Михаиловића
Од одбране је први реч добио Виктор Гостиљац, адвокат Драгољуба Симоновића, и затражио да се Симоновић ослободи кривице, односно да се предмет врати Другом основном суду на поновно одлучивање. Већина његовог полусатног излагања била је посвећена доказивању да је једина околност која повезује Симоновића са овим кривичним делом заснована на признању о кривици Владимира Михаиловића, а да је то сведочење узето уз помоћ незаконитог притиска и уцењивања приликом полицијског испитивања, као и захваљујући обмани којом се наводно послужио поступајући тужилац Предраг Миловановић када је прво Михаиловићу понудио закључење споразума о кривици, а касније од њега одустао.
Главни аргумент на који се Гостиљац позвао јесте сведочење адвоката Милоша Митровића који је Михаиловићу био додељен по службеној дужности. Митровић је, наиме, на суду тврдио да је његов клијент био убеђен да је склопио споразум са тужилаштвом.
Наиме, Владимир Михаиловић је чак два пута, у јануару и фебруару 2019. године, признао да је налог да Милану Јовановићу запали аутомобил добио од Симоновића, а касније је на суђењу рекао да је сам дошао на идеју да нађе неког да „оштети аутомобил“ Милана Јовановића да би се тиме додворио Симоновићу, од чије је воље зависило каријерно напредовање његове супруге у Општини Гроцка.
Тада је, као што сада тврди одбрана, почео да прича да је Симоновића практично лажно оптужио зато што су му то тражили полицајци приликом ислеђивања, а тужилац га обмануо да ће добити шест месеци кућног затвора са „наногицом“, као и да неће изгубити посао у полицији.
„Погрешна је квалификација кривичног дела. Првоокривљени нема везе са четвртоокривљеним Александром Маринковићем. Да ли је првоокривљени Симоновић могао утицати на свест и одлуку четвртоокривљеног Маринковића да баци „Молотовљев коктел“ у гаражу? Михаиловић је сам рекао да га Симоновић није подстрекивао. Недостаје и интензитет радњи и да ли су биле довољне да створе одлуку код Михаиловића“, рекао је, између осталог, Гостиљац и оспорио да је првобитна наредба гласила да се „запали возило у гаражи“, јер да она није значила да се возило запали док је паркирано у гаражи, већ на неком другом месту. Гаража је наводно служила само као опис аутомобила.
Драгољуб Симоновић, Виктор Гостиљац, Зора Добричанин Никодиновић (фото: Перица Гуњић / Цензоловка)
Вуковић: Симоновић није знао да ће аутомобил бити запаљен
Ивица Вуковић, други адвокат Драгољуба Симоновића, предао је апелацији жалбу писану на 35 страна, али је, због инсистирања судије да се држи временског оквира за излагање, није детаљно читао.
Вуковић је изнео тврдње да се јавно објављена пресуда разликује од оне која је написана. Тврдио је да ланац подстрекивања није доказан јер „ни Симоновић ни Михаиловић нису могли имати свест о последици јер нису могли знати где ће аутомобил бити запаљен и да ће то бити баш у гаражи“.
„Он мора имати свест и вољу у односу на све елементе кривичног дела, а тога нема“, рекао је Вуковић.
Као велику незаконитост и процесну повреду навео је чињеницу да је поступак против трећеокривљеног Игора Новаковића, ситног зеленаша из Гроцке кога је Михаиловић ангажовао да нађе непосредног извршиоца, издвојен у односу на тројицу неправоснажно осуђених.
„Суд се понашао као да је Новаковићу суђено у одсуству, а за то није постојао ниједан разлог, да му се суди у одсуству и да се раздвоји поступак“, рекао је Вуковић.
Такође је истакао да је тужилац у својој завршној речи највише времена посветио томе да је Милан Јовановић нападнут зато што је новинар, а судија је пресуду донео одбацујући чињеницу да је у питању новинар и уважавајући околност да је грађанину Милану Јовановићу и његовој супрузи незаконито и нехумано „одузето право на дом“. Тиме је у пресуди, према његовој тврдњи, одузет главни мотив за кривично дело.
Вуковић је поновио замерке на начин како је од Михаиловића, наводно обманом и уценом, изнуђено признање у коме окривљује Симоновића, али је оспорио и законитост узимања признања од Александра Маринковића, који је у том тренутку био под надлештвом тужиоца из Младеновца. Такође је изнео став да „суд није донео образложено решење о одбијању 13 доказних предлога одбране“, већ је судија то неформално саопштио на суђењу.
Поновио је наводе из првостепеног поступка и све оно што је Гостиљац већ рекао у вези са наредбом да се „запали аутомобил“ у гаражи и додао да је у пресуди дошло до повреде чињеничног стања јер се наводи да гаража чини јединствен објекат са кућом, а то није тачно, јер „има сопствене темеље“.
МИЛАН ЈОВАНОВИЋ: ОД СУДИЈА ОЧЕКУЈЕМ ДА НЕ ПОДЛЕГНУ ЛАЖИМА КОЈЕ СМО ДАНАС ЧУЛИ
„Очекујем да судије овог пута сачувају достојанство судијске функције и да не подлегну овим лажима које смо данас чули. Оволике лажи од тих адвоката нисам очекивао уопште. Они једним оком гледају у Кривични закон, а другим оком гледају у џепове окривљених. Њима је циљ да овај судски поступак траје што дуже да би што више новца узели од својих клијената. Моја је једина жеља да што пре дођемо до правде и истине“, рекао је Милан Јовановић за Цензоловку.
Милан је као лажне одбацио све аргументе које је одбрана данас износила трудећи се да суд убеди да Симоновић није издао налог да се запали аутомобил, а тиме и његова кућа.
Оповргавање два пута датог признања Владимира Михаиловића да је добио налог од Симоновића, Милан Јовановић је после јавне седнице за Цензоловку овако прокоментарисао:
„Сви су они били присутни, потписали су записник који је Михаиловић дао пред јавним тужиоцем да се договорио са Симоновићем да ми запали кућу. Тај записник се управо налази пред судијама и налазио се и до сада, и сви су они упознати са тим записником датом у истражном поступку. Након изласка Драгољуба Симоновића из притвора, они мењају своје исказе на суду, јер је очигледно у игри велики новац. Долазили су и код мене кући да кажем било коју безобразну цифру да се овај случај стави под тепих. Нисам томе подлегао, нисам на то пристао.“
Златић: Михаиловић био неурачунљив
Адвокатица Александра Златић, која заступа другоокривљеног Владимира Михаиловића, рекла је да је „изрека пресуде неразумљива и да није у складу са пресудом, а пресуда није у складу са чињеничним стањем“. Она је оспоравала да је овде реч о умишљају и о подстрекивању, али је и оповргавала оцену у пресуди да је њен клијент тешко кривично дело извео у урачунљивом стању.
„Не може бити урачунљив човек који тражи да се запали кућа неком човеку да би га опоменуо“, рекла је адвокатица Златић и енергично доказивала да Александар Маринковић није извршио наредбу која му је дата – да запали возило, него је запалио гаражу, а не аутомобил, тиме што је „Молотовљев коктел“ убацио у гаражу и не знајући да ли је возило у гаражи.
Она је поновила уобичајене тврдње одбране да је ово „медијски предмет“, да се суђење одвијало под притиском, да је „предмет вођен незаконито и зато је пресуда незаконита“. Оспорила је и опредељену материјалну штету у пресуди.
Након тога реч је добила Зора Добричанин Никодиновић, друга Михаиловићева заступница, која је тражила да се жалба тужилаштва одбије, а његов рад назвала „контрадикторним“. Као одговор на жалбу, она је навела да пресуда „не може да опстане, посебно откако је поступак Новаковићу раздвојен“.
Последњи адвокат који је добио реч био је Никола Михаиловић, заступник Александра Маринковића.
Михаиловић је нагласио да је пресуда неразумљива, да се заснива на доказима на којима се не може заснивати, те да је „зрела за укидање“. Попут своје колегинице, он је указао на то да је и његов клијент оптужен за кривично дело које му није било стављено на терет.
Михаиловић је још додао да је суд пропустио да урачуна време које је Маринковић провео у УКП, те да остаје при својој жалби и тражи ослобађајућу пресуду или смањену казну за свог клијента.
Суду су се још обратили оптужени Владимир Михаиловић и Драгољуб Симоновић. Обојица су остала при наводима из својих жалби и уважила наводе својих бранилаца.
Аргументи одбране којима се тражи да се продужи време до изрицања правоснажне пресуде и да се поступак понови већ су много пута изношени током првостепеног поступка који је обележен многим опструкцијама одбране и бројним одлагањима управо да би правоснажна пресуда за тежак злочин против новинара била значајно померена од времена када је злочин извршен, а јавност изгубила интересовање за цео случај.
Тамара Спаић Цензоловка
