Чудан је данашњи дан у МЗ Гроцка. Од ране зоре централном улицом „мирише“ на асфалт. С обзиром да се данас отварају 50. Јубиларне Грочанске свечаности, жури се да се заврши започето. Журба је толика, као да се није знао датум почетка истих.
Силом прилика, данас сам морао до Гроцке. Нормално, за скоро све обавезе мора се проћи кроз центар Гроцке.
А низ улицу која води од цркве ка општини, радно. Радници ЕДБ-а каче на бандерама рекламу за ГО Гроцка, општинари се разлетели обилазе фонатну и остале финесе. Изгледа Гроцка као Лас Вегас, само са пуно кичераја. Можда можемо да кажемо као кинески Лас Вегас.
Тако пролазећи кроз центар, просто је немогуће да не запазим неке детаље који су ми онако недоречени. Нисам неки „уметник“ и не разумем се пуно у уметност, али су ми неке ствари апсолутно нелогичне. Не бих овом приликом да спомињем кичерај у вези пластичних жандињера које никако не могу да уђу у састав „амбијеталне целине“, како напредни то називају, већ неке друге озбиљније чињенице које ће Гроцку можда у неком будућем периоду обележити као престоницу кича. Штета, много је Гроцка дала уметника признатих широм света.
Први утисак када улазите у Грочанску чаршију јесте чињеница да наилазите на табле са ознакама које немају везе са животом. Оне могу да збуне и староседеоце Гроцке.
Затим, на крају Грочанске чаршије поред зграде општинске Управе, стоји некакво стабло које радо кучићи обилазе и обележавају. Да нема појединих профила да нас обавесте како је то уметничко дело под називом „Талас“, сви би се питали „чему ово служи а притом не ради“.
А талас као талас, ваљда је наишао и обрисао претходни мурал, који је у времену настајања исто тако нахваљен. Само ми није јасно зашто је сметао мурал и који ће мој неки талас поред општине. Бар је мурал , као слика био занимљив и привлачио је пажњу. Овако у трку, овај талас изгледа као неко опало дрво после олује на које ретко ко обраћа пажњу..
И тако ту негде поред „Таласа“ на сред почетка улице где је „Стамбол капија“, како је назва на једној од Скупштина председник Гроцке, налази се она! Статута названа Грочанка! Чим уђете на ту Стамбол капију, сачекаће вас она. Многи тврде да Грочанка и није Грочанка, већ Шумадинка. Оно, победници негде увек пишу историју, само што ови пишу и културу изгледа…
Него да се вратим на „Грочанку“. На два, три степеника стоји она поносита „сред пазара“. Малена изгледа та Грочанка. Ако се неко замисли и пролази тим смером, удара у њу гарант јер нит је висока, нит узвишена.. А када мало боље погледате, окренула је гузу онима који су је поставили, па и самим Грочанима који шетају центром. Наиме данас док сам пролазио центром, сретох ту Грочанку покривену некаквом плавом цирадом. А из цираде вире колена која су окренута насупрот чаршији. Такорећи, Грочанка је окренула гузу ГО Гроцка и пролазницама. Тада ми се учини да идеја што није велика и није лоша. Јер што већа Грочанка то већа и гуза, односно већа срамота.
П.С једва чекам да сво ово лудило прође јер ја се осећам као странац у сопственој земљи. Плашим се да смо дошли до тога да ћемо се тешко опоравити од оваквог кичераја и лудила. Бићемо ми нека нова Индија или Кина…
Жељко Маторчевић
