Аутопут Љиг-Прељина на Коридору 11 биће отворен данас, а свечаности ће присуствовати премијер Србије Александар Вучић, као и потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић.
Свечаност поводом завршетка изградње и пуштања у саобраћај ауто-пута почиње у 11 часова на Таковској петљи, саопштила је Канцеларија Владе Србије за сарадњу с медијима.
Нешто пре тога времена, кренуће и колона возила из Гроцке из свих јавних предузећа, а и оних коју послују са њима. Стигла наредба- у фирмама остају само по двоје људи!
Успутно, подељено су заставице и сви остали реквизити који су неопходни за овакву манифестацију. Компромитовани председник Гроцке, Драгољуб Симоновић покушава још једном да свом гуруу Вучићу покаже како иза њега стоје хорде људи који су са изузетним одушевљењем дошли да виде чудо од технологије у 21 веку- деоницу дугу 40 километра!?
Након тога гледаћемо негде на РТС у како ће се сам Вучић захвалити свом пристиглим грађанима.
Дакле, ко је кренуо данас да „заврши нека“ посла до општине, односно јавних предузећа у Гроцкој, сигурно их неће завршити. Сви радници ће добити дневнице, о трошку грађана, и отићи на отварање пута. Наравно, и овога пута- ПУТ СЕ НЕ СМЕ ОДБИТИ!
То му дође слично као када је Хитлер, односно када су његове „СС трупе“ у вагоне трпали Јевреје и возили у концетрационе логоре. А тамо их, ето, и мало окупају са неким гасом, Добро, можда их неће окупати гасом, али има ту мале сличности. Рецимо, право радника је данас слично као и право Јевреја у Другом светском рату. Раде до изнемоглости, али буквално.
За време Другог светског рата, Јеврејима је тачно испрецизирано колико им је хране требало да живе са таквим радом одређено време. Ако одбију посао, зна се- убијају их као пример за остале.
Данас у 21. веку, сви морају да одају оду једном човеку и изградњи 40. Километара пута. А плата? Па ако је добијете добро је.. А све више радника из јавних предузећа у Гроцкој остаје и без њих. Значи , опет ће се крепати…
Радници Гроцке, срећно вам отварање деонице Љиг- Прељина. Машите тамо што више. Ако нема плате, бар ће ваше присуство бити забележено на ТВ-у и остаћете у сећању будућим покољењима. Е сад, право је питање да ли као хероји или нешто друго…
Жељко Маторчевић
