Можете само замислити колико су бројне дневне активности Ненада Лаловића за испуњење обавеза на обе функције. Молба за разговор је брзо прослеђена и одговор је експресно стигао:
– Много је састанака у плану, али хајде сутра неки минут после десет часова. После пола сата ме чека нови разговор са партнерима.
Поштено говорећи, закаснили смо. До Хотела „Винздор Марпанди” смо таксијем путовали скоро 40 минута.
Улазак у хотел није био дозвољен, потребно је да се спроведе читав низ корака да би се на екрану за дозволу уласка показало зелено светло.
На крају смо разговарали, седећи на две мале столице, намењене волонтерима. Непосредан, јасан, Лаловић је у 15 минута разговора изнео прво импресије о досадашњем току Олимпијских игара.
– Па…
Видели смо мало нећкање, као да је Лаловић тражио речи. Наставио је:
– Поштено говорећи организација је, да тако кажем, мало проблематична. Морам да напоменем оно што сви знају. Рио је огроман град и тешко је очекивати да ће све функционисати беспрекорно. Дакле, највећи проблем нам представља транспорт. Далеко највећи. Видео сам борилишта и сигуран сам да су спремна дочекала такмичаре.
После изванредно организованих игара у овом веку, члановима МОК сигурно није пријатно што домаћину указују свакодневно на пропусте?
– Имамо сваки дан више састанака, разговоре, тражимо решења. Хоћемо да исправимо грешке.
И, како иде?
– Верујем да ће до 21. августа све да буде како треба – рекао је, уз смех, Ненад Лаловић.
Ко зна можда би Бразил боље организовао манифестацију да је имао више времена посебно због познате политичке кризе у овој земљи. На ту тему Лаловић је јасан:
– Олимпијске игре не могу да се одложе. Све је одавно одлучено. Сматрам да је организација, односно читав систем на старту био постављен на прави начин, проблема би било далеко мање.
Затим је додао:
– Ово је ипак спортска прича и све грешке се брзо заборављају када се такмичари нађу у борилиштима. И то је и најважније и најлепше.
МОК има и својих других проблема, невезано за битку коју заједно води са Бразилом да би организација била из дана у дан све боља.
– Да, имамо ми наше разне теме за разговор. Наравно све је то везано за познати проблем, у јавности познат као „руски”. Али то није руски, то је општи проблем. Сматрам да је то преношење одговорности за грешке из прошлости из светске анти–допинг агенције ВАДА и светске атлетске федерације ИИАФ, а која је пренета на МОК и на Русе.
Појаснио је:
– Све почиње из Светске атлетске федерације. Онда се то проширило и ми смо, мислим на рваче, добили неки извештај о 28 руских допингованих бораца у овом тренутку. А то је лаж, апсолутна лаж. Јер од тих 28 процесуирано је и кажњено њих 18. И то је урадила Русија, међународна организација са тим не мора да има икакве везе. Рећи ћу вам да је међу ових десет и један дечак од 14 година. Баш ме занима ко је школарцу, у тим годинама, узимао урин. Седам дана сам чекао на наводне доказе.
Многи сматрају да све што се догађа има везе са светском политичком ситуацијом и односом Запада према Русији:
– Наравно да то није спортска ствар, али не верујем да постоји општа теорија завере. Нико нема интереса за тако нечим. Пре верујем да многи неке своје активности или међусобне обрачуне представе као да су део те велике завере. Сигуран сам и да они преко Атлантика не стоје иза тога. Немају никаквог разлога, желе да Лос Анђелес буде домаћин Олимпијских игара и све ово им није потребно.
Интересовало нас је какви су ставови у читавој причи Томаса Баха, председника МОК.
– Мислим да је председник Бах одлично анализирао читаву ситуацију, видео шта се догађа и применио опште моралне норме. Кажњени су они који су криви, а заштићени чисти спортисти. Није дозволио да се уведе принцип колективне одговорности. На сесији МОК сам рекао да сам осетио колективну одговорност и да се са тиме не слажем.
Лаловић је још истакао:
– Раде се неке ствари које ће морати да се мењају када је у питању контрола допинга. Сада ово што се ради са параолимпијцима је за мене скандал. Они узимају лекове да би олакшали своју животну ситуацију, оптерећену хендикепом, а не да би били у предности на спортском терену. Сигурно ћемо разговарати о редефинисању система антидопинга и тачно одредити које су надлежности ВАДА. Не може ВАДА да говори МОК-у шта треба да ради. У питању је техничка служба која је независна, а видели смо шта та независност доноси. Такав је став у врху МОК и на томе ће се радити.
Прелазимо на другу област, рвачку федерацију на чијем је челу. Зна се да је рвање било у једном тренутку у тешкој ситуацији и да је управо захваљујући Лаловићевом ангажману остао у олимпијском програму.
– Рвање је сада безбедно, као сеф!
И кад почне рвачки програм…
– Тада ме нема, све време сам поред струњаче.
