Српска православна црква и њени верници данас славе спомен на Светог Јована Крститеља, последњег великог пророка који је не само најавио, већ и видео очекиваног месију. Јовањдан, како се у народу још зове данашњи празник, увек се слави 7. јануара по јулијанском, односно 20. јануара по грегоријанском календару.
Последњи пророк Јован Претеча, измољен од бездетних Захарије и Јелисавете, рођен по Божјем плану, налази се на прелому између Старог и Новог Завета и заузима посебно место у историји људског спасења. Сам Христос је за Јована Претечу рекао да је највећи између рођених од жена. Црква је зато Светом Јовану у годишњем кругу посветила чак седам празника. Данашњи празник под називом Сабор Светог Јована Крститеља је спомен на значајну улогу овог светитеља у крштењу Христовом. Овај празник је и признање цркве Јовану, јер је послужио тајни божанског крштења, положивши руку на главу Христа и погрузивши га у води Јордана. Тако се главна животна улога овог пророка одиграла на Богојављење.
Јован је почео да проповеда приближавање царства небеског шест месеци пре Господа Исуса Христа позивајући људе на покајање и крштење. Најављивао је да за њим иде већи јачи од њега. Као неустрашиви поборник правде јавно је разобличавао пророке својих савременика, опомињући их да донесу род достојан покајања и да се не уздају у Аврамово очинство него у своја дела. Тако је цара Ирода јавно изобличио зато што је узео за жену снаху Иродијаду иако јој је муж, Иродов брат, био жив.
Пошто се духовно сродство сматра значајнијим од крвног, наш народ Јовањдан сматра и даном кумства. Отуда и изрека: „Кумим те Богом и Светим Јованом”.
Јовањдан је после Никољдана и Ђурђевдана највећа крсна слава код Срба.
У Српској православној цркви се као велика светиња чува десница Светог Јована Претече која се налази у Цетињском манастиру.
