Када човек без мрље у каријери доживи овако нешто, шта би онда требало да се деси оном ко је све ово изрежирао?! Из угла студента Медицинског факултета у Београду, рећи ћу само да се ради о професору који све своје дужности испуњава на највишем могућем нивоу у смислу стручности и посвећености и чија смо предавања сви жељно ишчекивали, а који је многима од нас и пријатељ и ортак и заштитник и саветник. Човек који је остварио невероватан ниво блискости са великим бројем студената који га воле и поштују, а да никада није окрњио свој професионализам и објективност као професора и коме ни најмалициознији и најпакоснији таблоидни мозгови не могу да пришију чак ни најситнију компромитујућу анегдоту. Најмање што Проф Слободан Савић заслужује је да свако од нас подели ово и да читав случај бар мало приближимо правди.
Тако је гласила порука коју смо добили од стране нашег читатеља, а пост Проф Слободана Савића вам преносимо у целости:
НЕЧУВЕНИ ДОГАЂАЈ У СРПСКОМ ПРАВОСУЂУ – СЛОБОДАН САВИЋ, СТАЛНИ СУДСКИ ВЕШТАК ЗА СУДСКУ МЕДИЦИНУ И ПРОФЕСОР НА МЕДИЦИНСКОМ И ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ, ПО НАРЕДБИ СУДИЈЕ ОСНОВНОГ СУДА У МЛАДЕНОВЦУ ПРИВЕДЕН ЈЕ ОД СТРАНЕ ПОЛИЦИЈЕ НА ГЛАВНИ ПРЕТРЕС КОЈИ ЈЕ У МЛАДЕНОВЦУ ОДРЖАН 1. АВГУСТА 2017. ГОДИНЕ!
Ако сте помислили да је ово наслов неког сензационалистичког чланка у дневној штампи, преварили сте се. У питању је истинити догађај, који би с правом могао да се нађе у рубрици „Веровали или не“, а добро одсликава осиону злоупотребу положаја од стране неких представника правосуђа. Прича захтева мало више простора да би била у потпуности схваћена, па је првенствено препоручујем својим бившим, садашњим и будућим студентима на Правном факултету Универзитета у Београду, који представљају будућност српског правосуђа, а којих није мало. Од 2008. године до данас на предмету Правна медицина на Правном факултету одржао сам око 3000 испита. Прича би могла да буде занимљива и другима који нису правници јер указује на то како моћ у погрешним рукама може бити злоупотребљена на штету људског достојанства и части. Можда ове последње речи прејако и претенциозно звуче, али оно што тренутно осећам не могу другачије да изразим.
Па да кренемо с причом. На јутарњем састанку стручног колегијума Института за судску медицину у Београду (у даљем тексту Институт) 01.08.2017. вршилац дужности управника одредио је да обавим обдукцију по наредби Вишег јавног тужилаштва у Београду (С-905/17). Када сам у 08:30 часова кренуо у обдукциону салу, позвао ме административни службеник и рекао да ме чекају три полицајца. На моје велико и непријатно изненађење они су ме обавестили да је судија Владимир Миросавић наредио моје довођење у Основни суд у Младеновац на главни претрес, заказан за 10:30 часова у предмету К-777/13, а за који ја претходно нисам добио судски позив. Схватио сам да се ради о предмету у којем сам 2016. извршио вештачење. Полицајац ми је уручио наредбу (види прилог 1), у којој сам одмах, мада нисам правник, уочио за мене необјашњиву процесну нелогичност. Наиме, у другом пасусу наредбе наводи се да треба да будем испитан у својству вештака, а у четвртом пасусу се наређује моје довођење као сведока. Колико је мени познато, према Законику о кривичном поступку (у даљем тексту ЗКП), једна особа у истом кривичном поступку не може да буде истовремено и вештак и сведок (члан 116, став 3 ЗКП: „за вештака се, по правилу, неће одредити лице које је испитано као сведок“), нити сам ја у својству сведока на главном претресу могао да се упуштам у вештачење. Препуштам правницима да донесу свој суд о правној ваљаности овог решења, а ја сам после краћег размишљања донео одлуку да му се повинујем.
Моје колеге из Института биле су шокиране оним што се догађа јер нису могли да верују да је тако нешто уопше могуће, а обдукцију коју је требало ја да урадим, морале су да преузму и изврше друге колеге. Имао сам тужан и јако ружан осећај да сам најгори могући криминалац када су ме три полицајца извела из Института за судску медицину, сместили у службени аутомобил, потом одвели у полицијску станицу Савски венац, где сам спуштен у подрумске просторије и чекао на даље спровођење. Пре поласка за Младеновац претресена ми је торба, питан сам да ли имам нешто од оружја и морао сам да потпишем записник у којем су наведени трошкови које Основни суд у Младеновцу мора да плати МУП-у због мог довођења у Младеновац службеним возилом у пратњи три полицајца. Онај ко овакво понижење није доживео, не може ни да замисли како сам се у тим тренуцима ужасно осећао, јер сам био свестан да такво некоректно поступање судије ничим нисам заслужио.
По мом довођењу у Младеновац уследило је још непријатније изненађење, када се један од двојице оптужених није појавио у судници, а судија Миросавић је присутне (оштећени, његов адвокат, други оптужени, записничар и ја) обавестио да он није уредно позван. Овим је моје присилно довођење на главни претрес очигледно изгубило сваки смисао. Тада сам се сетио да се у овом предмету слична ситуација већ догодила 28.09.2016. када сам ја добровољно дошао на главни претрес, а ниједан од двојице оптужених се није појавио јер наводно нису били уредно позвани, за шта нико није сносио никакву одговорност. Сигуран сам да у предметним списима постоји писмени доказ о томе када је судија Миросавић добио обавештење да један од двојице оптужених није уредно позван на главни претрес 01.08.2017. јер је у том тренутку одмах могао да предузме одговарајуће мере да његово присуство обезбеди, када је већ месец дана раније, 03.07.2017. наредио да ја 01.08.2017. треба да будем доведен из Београда.
Због таквог поступања судије Миросавића у предмету који се приближава застаревању главни претрес није одржан, направљени су непотребни трошкови које Основни суд у Младеновцу треба да плати МУП-у, а мени као вештаку нанесена је тешка и непоправљива срамота, која је за мене досегла врхунац у оном тренутку када ми је на питање како да се после отказаног главног претреса вратим из Младеновца у Београд, судија Миросавић пред свим присутнима дословце одговорио следеће: ”У таквим ситауцијама ја сам раније окривљенима плаћао превоз из свог џепа, али вас као професора не бих хтео да увредим тиме да вам ја понудим новац”. ОПЕТ НЕШТО НЕВЕРОВАТНО, АЛИ ИСТИНИТО.
А како је прича текла од почетка? У предмету К-777/13 Основног суда у Младеновцу, по наредби судије Владимира Миросавића, 2016. године у Институту за судску медицину у Београду извршио сам вештачење заједно са колегом максилофацијалним хирургом (нећу замарати детаљима случаја у којем су двојица оптужена за давање лажног исказа, јер би то непотребно продужило причу, а није ни од каквог значаја за њену суштину). Доставили смо суду вештачење у писаној форми, заједно са рачуном, који је суд без икаквих примедаба платио. У даљем току поступка стигао је позив да вештак, представник Института приступи на главни претрес 28.09.2016. године у судску јединицу у Сопоту. Одлучено је да на тај главни претрес одем ја. Како се у последње време главни претреси у судским поступцима релативно често одлажу, при чему позвани вештаци о томе не бивају обавештени и пошто се ради о прилично дугом путовању од Београда до Сопота и назад (укупно око 110 км), тог дана сам око 9 часова телефоном позвао судију Владимира Миросавића који ми је лично потврдио да ће главни претрес бити одржан. Потпуно убеђен да су се стекли сви услови за одржавање главног претреса, кренуо сам на пут и стигао око 15 минута пре заказаног времена. Због продуженог трајања претходног претреса чекао сам на почетак суђења скоро читав сат, без икаквог објашњења, а камоли извињења од стране судије. Када смо ушли у судницу доживео сам неочекивано и крајње непријатно изненађење. Позиву су се одазвали оштећени и његов адвокат, док ниједан од двојице окривљених није дошао, с тим што је судија обавестио присутне да они нису уредно позвани јер су позиви предати њиховим члановима породице, а не њима лично!!!
Нисам могао да верујем у оно што чујем, јер оправдано претпостављам да је судија то обавештење већ имао у тренутку када је тог јутра мени рекао да ће претрес бити одржан. Без икаквог извињења судија је одложио главни претрес, при чему није учинио ништа у циљу санкционисања особа које су судске позиве уручили неовлашћеним лицима, нити у циљу обезбеђивања доласка окривљених на следећи главни претрес, што се у Сопоту и Младеновцу може лако учинити наређењем да се окривљени доведу или одмах или на следећи главни претрес (члан 380 ЗКП – Изостанак оптуженог). Да бих на неки начин компензовао узалудно изгубљено време и утрошени новац за превоз приватним аутомобилом, по повратку у Београд доставио сам суду рачун, написан у складу са ценовником који је тада примењиван у нашем Институту, на суму од 10.634,80 динара у бруто износу, за укупно 7 сати рада на припремама за суђење и долазак на главни претрес, а што је укључивало и трошкове превоза сопственим возилом на релацији Београд-Сопот-Београд. Више од месец дана касније, 02.12.2016. године судија Владимир Миросавић доноси решење (види прилог 2 и 3) по којем трошкови у наведеном рачуну нису добро обрачунати и одређује да у складу са Правилником о накнади судских трошкова у судском поступку (у даљем тексту Правилник), вредност једног радног сата вештака износи нето 492,24 динара, тако да је укупна сума која је тражена у рачуну умањена на 5.452,00 бруто, односно на 3.445,67 динара нето за 7 радних сати вештака.
Морам да направим мало одступање од тока приче коментаром да је по мом мишљењу у данашње време ова сума од непуних 500 динара за један сат рада судског вештака најблаже речено непримерена, а неки би можда рекли и понижавајућа. Никако не желим да потценим било чије занимање, али поређења ради свако ко је мењао зимске у летње гуме и обрнуто зна да је за око пола сата рада вулканизера морао да плати око 2.000 динара. У прилогу шаљем и једну илустративну рекламу о цени фенирања у фризерском салону од 500 динара (види прилог 4). Замислите, за један сат мог на овај начин вреднованог рада, као високообразованог сталног судског вештака са 34 године искуства и професора на два факултета београдског универзитета, ја не бих могао довољно да зарадим да се исфенирам, а требало би да радим око 4 сата да би ми за пола сата биле промењене гуме на аутомобилу!!!
МИСЛИМ ДА СВИ КОЈИ У ДАНАШЊЕ ВРЕМЕ ОБАВЉАЈУ ДУЖНОСТ СУДСКОГ ВЕШТАКА ТРЕБА ОЗБИЉНО ДА СЕ ЗАПИТАЈУ ДА ЛИ ПРАВИЛНИК ОВАКАВ КАКАВ ЈЕСТЕ НА ПРАВИ НАЧИН ВРЕДНУЈЕ ЊИХОВ РАД, СТРУЧНОСТ, ЗНАЊЕ И ИСКУСТВО. ЈА ЛИЧНО СМАТРАМ ДА НЕ.
У Решењу судије Миросавића дословце је наведено следеће: „Досуђује се на име трошкова за обављено вештачење износ од 5.452,02 динара, на терет буџетских средстава суда. Налаже се рачуноводству овог суда да у року од 60 дана по правоснажности решења, наведени износ уплати на текући рачун вештака Савић Слободана“. Имао сам право да се у року од 3 дана жалим на ово решење, што нисам урадио јер је оно заиста било написано у складу са важећим Правилником, ма шта ја о њему мислио, јер док је законски акт на снази, он се мора поштовати такав какав је. С обзиром на то да сам ја своје обавезе према суду испунио обављањем вештачења и каснијим доласком на главни претрес, оправдано сам очекивао да ће Основни суд у Младеновцу у предвиђеном року испунити своју финансијску обавезу према мени као вештаку. Нажалост то се није догодило ни до данас иако је од доношења Решења о исплати трошкова прошло више од 8 месеци. Питам се, а питам и све који ово буду прочитали, да ли суд, као један од стубова правосуђа, има право да без икаквих санкција не поштује своја сопствена решења? Такође се питам шта би се догодило у обрнутој ситуацији са неким ко би толико каснио са плаћањем казне у наведеном износу, а која је одређена наредбом или пресудом неког суда. Питање „да ли би се толико чекало са наплатом“ заиста је реторичко.
И поред тога што Основни суд у Младеновцу своју финансијску обавезу према мени као вештаку није испунио, судија Миросавић ми у даљем поступку у више наврата шаље позиве за доласке на главне претресе, на које сам ја уредно одговарао дописима у којима сам своју немогућност одазивања позивима оправдавао од раније заказаним стручним и наставним обавезама. Истовремено сам у сваком од тих дописа молио судију Миросавића да се заложи да Суд исплати своје заостало дуговање, уз напомену да у противном нећу бити у могућности да се одазовем следећем позиву, јер сматрам да као вештак нисам дужан да лично финансирам своја путовања од Београда до Сопота или Младеновца и назад, због доласка на главни претрес за потребе суда. Напомињем да ниједном нисам тражио да ми Суд унапред уплати средства за трошкове доласка на следећи главни претрес, на шта смо, нажалост, ми у Институту све чешће приморани због тога што судови све чешће после одржаних главних претреса своје финансијске обавезе према вештацима или уопште не испуњавању или испуњавају са јако великим закашњењем иако су их сами створили писањем решења. Штавише, у извесном броју случајева решења о исплати трошкова вештака уопште и не буду написана.
У даљем току догађаја стигло је решење судије Миросавића о мом новчаном кажњавању у износу од 10.000 динара због недоласка на главни претрес 21.03.2017. када изостанак нисам оправдао иако сам наводно био уредно позван (види прилог 5). У овом решењу лако је уочљив један правни нонсенс да ме је судија казнио као сведока у предмету у којем сам већ обавио вештачење и у својству вештака у више наврата био позиван на главне претресе. Чињеница је да мени позив за долазак на тај главни претрес уопште није био уручен, тако да је нетачан навод из решења о кажњавању да сам био уредно позван. Штавише, у периоду од 19. до 24. марта 2017. био сам на путу у иностранству, тако да није било никакве могућности да се 21.03.2017. одазовем позиву Суда, о чему сам судију Миросавића у априлу 2017. обавестио дописом, уз напомену да нећу моћи да дођем на главни претрес заказан за 27.04.2017. јер сам истог дана као вештак морао да будем присутан на главном претресу у Вишем суду у Београду, а као доказ сам доставио фотокопију судског позива.
Да бих суду олакшао заказивање следећег главног претреса, у истом допису прецизно сам навео датуме када ћу у мају и јуну 2017. бити слободан и када ћу моћи да се одазовем позиву. И поред тога што сам децидирано навео да ми је у мају слободан само један термин и то 11.05. судија Миросавић је следећи главни претрес заказао за 19.05.2017. године, а за та тај дан сам од раније имао заказана три предавања у Београду. Свој недолазак на тај главни претрес оправдао сам дописом послатим 16.05.2017. брзом поштом „данас за сутра“, уз доказе о наведеним предавањима. У истом допису сам поново навео своје слободне термине у месецу јуну, а ради лакше и брже комуникације написао сам и број свог мобилног телефона, што судија ни у једном тренутку није искористио.
Како и поред више мојих претходних молби Основни суд у Младеновцу није измирио своје дуговање према мени као вештаку, нисам се одазвао позиву за главни претрес 14.06.2017. а телеграмом сам обавестио судију Миросавића да нисам у могућности да се одазовем позиву због неизмирене финансијске обавезе Суда, што сам детаљно образложио и у допису који сам истог дана послао судији. И поред таквог мог поступања, ускоро сам доживео изузетно непријатно изненађење када сам добио решење судије Владимира Миросавића о мом новчаном кажњавању у износу од 150.000 динара, због тога што 14.06.2017. нисам приступио на главни претрес, а изостанак наводно нисам оправдао (види прилог 6 и 7). Наведена казна је максимална која се може изрећи на основу члана 384 став 3 ЗКП и по мом мишљењу представља неуобичајену и драконску санкцију. За исплату ове суме, а са наведеном вредношћу мог радног сата као вештака од око 500 динара, требало би континуирано да радим 300 сати, односно око 37 радних дана са осмочасовним радним временом!!!
У том Решењу судије Миросавића пише и следеће: „Вештак Др Слободан Савић раније није приступио ни на главне претресе заказане за 28.09.2016. године и 27.02.2017. године, када је такође био уредно позван, а изостанак није оправдао“. Одговорно тврдим да овај навод из Решења није истинит јер сам се ја као вештак уредно одазвао позиву и присуствовао главном претресу који 28.09.2016. није одржан због недоласка двојице оптужених. О немогућности одазивања позиву на главни претрес 27.02.2017. године, а због заказаних наставних обавеза на Медицинском факултету у Београду, послао сам судији допис 23.02.2017. и то брзом поштом „данас за сутра“, што значи да је судија то обавештење добио три дана пре одржавања главног претреса.
У образложењу Решења о мом новчаном кажњавању наводи се и следеће: „чињеница да вештаку нису исплаћени трошкови по ранијем решењу донетом од стране суда не представља оправдан разлог за изостанак са главног претреса“, што другим речима значи да је вештак дужан да испуњава своје обавезе према суду који крши своје сопствено решење о заслуженом награђивању тог вештака. Моје мишљење је да сам имао право да очекујем да Основни суд у Младеновцу, као једна од јединица правосудног система Републике Србије, треба да испуњава своје законске обавезе које је сам себи наметнуо доношењем Решења о исплати награде вештаку.
Сматрајући да је ово драконско кажњавање у износу од 150.000 динара било неосновано, доставио сам у предвиђеном року жалбу Вишем суду у Београду, чију одлуку очекујем, а о целом току догађаја дописом сам обавестио и председника Основног суда у Младеновцу. У даљем току поступка судија Миросавић не шаље ми позив за главни претрес заказан за 1. август 2017. године, већ наређује моје полицијско довођење у Младеновац, чиме је ова невероватна прича достигла своју кулминацију.
Посебно поново наглашавам да ни 28.09.2016. а ни 01.08.2017. судија Миросавић ништа није урадио на томе да обезбеди присуство окривљених, када је већ наредио довођење вештака из Београда у Младеновац, а колико сам чуо, они се нису појављивали ни на више претреса који су одржани у међувремену. Према члану 380 став 1 ЗКП судија је имао овлашћења да то уради. Мени заиста није јасно зашто су правни аршини судије Миросавића према оптуженима били тако благи, а према мени као вештаку тако немилосрдни.
У целој овој тужној причи једину светлу тачку представља поступање радника београдске полицијске станице Савски Венац. По мене су 01.08.2017. дошла три млада полицајца, чија имена нећу наводити јер за то немам њихову сагласност, али морам да им одам признање на изузетно културном понашању и опхођењу према мени. Можда ће ова прича на неки начин доћи и до њих, па им се стога од срца захваљујем и желим им да остану тако добри професионалци до краја свог радног века. Све време сам имао утисак да им је јако непријатно што им дужност намеће обавезу да буду актери овог неуобичајеног догађаја.
Иако је од мог полицијског привођења прошло око 7 дана, ја сам још увек под дубоким утиском тог крајње непријатног дешавања и даље просто не могу да поверујем да се то заиста мени догодило. Тешко се могу наћи праве речи да опишу психички стрес и срамоту које сам овим незаслуженим принудним полицијским довођењем у Младеновац доживео први пут у току своје 34 година дуге каријере као лекар специјалиста судске медицине, стални судски вештак и сада редовни професор на Медицинском и Правном факултету Универзитета у Београду.
Можда ће и ово што ћу написати звучати прејако, али ЖАЛОСНО ЈЕ ПРАВОСУЂЕ У КОЈЕМ СЕ ОПТУЖЕНИ НЕКАЖЊЕНО НЕ ОДАЗИВАЈУ ПОЗИВУ СУДА, А ВЕШТАК БЕЗ ИКАКВЕ КРИВИЦЕ БИВА ПОЛИЦИЈСКИ ПРИВЕДЕН НА ГЛАВНИ ПРЕТРЕС.
Данас сам судији Владимиру Миросавићу и председнику Основног суда у Младеновцу послао свој протестни допис због мог неоснованог и узалудног полицијског довођења на главни претрес 01.08.2017. Доставио сам и рачун за пет сати које сам тог дана као вештак утрошио од момента привођења у 08:30 сати до повратка у Институт за судску медицину у 13:30 сати, наравно обрачунато у складу са Правилником. Трошкови за превоз нису приложени јер сам од Београда до Младеновца заслугом судије Миросавића имао обезбеђен полицијски превоз, а за повратак сам морао да се снађем како сам знао и умео. У даљем току предузећу кораке за принудну наплату дуга, јер се на тај корак до сада нисам одлучио у нади да ће Суд и поред великог кашњења ипак испунити своју обавезу. Разматрам такође да ли постоје законске могућности за добијање сатисфакције због тешке увреде моје части и угледа. Намеравам да о поступању судије Владимира Миросавића у овом предмету обавестим Виши суд у Београду, Високи савет судства и министра правде.
Одлучио сам да ову своју причу пласирам преко Фејсбука јер нисам сигуран да ли би она била занимљива средствима јавног информисања. Овако – ко буде желео, прочитаће. Извињавам се уколико сам као правни лаик направио неке грешке у правним тумачењима, па ме слободно исправите уколико сматрате за сходно. Прича је на крају испала много дужа од онога што сам планирао, али сам морао да је испричам у целини, не само због себе, већ због свих оних који убудуће могу да се нађу у сличном положају и без икакве кривице буду повређени од стране правосуђа од којег су очекивали заштиту, а не понижење.
ЕЖИ
