Привредни суд у Београду отворио је стечајни поступак над компанијом Траншпед – Београд, чувеним предузећем које је осамдесетих година запошљавало 1.800 људи у свим југословенским републикама, пише Бизнис.рс.
Разлог за отварање стечаја је, како је наведено у судској документацији, „трајнија неспособност плаћања“, а према подацима бонитетне куће ЦомпанyWалл рачуни Траншпеда су у блокади укупно 2.835 дана, односно непрестано најмање од 2022. године.
Стечајни поступак покренут је на предлог повериоца – компаније Гранд Стар, која је, према подацима Привредног суда, откупила потраживање раније Траншпедовог повериоца у износу од 12 милиона динара, колико и потражује од бившег гиганта, пише Бизнис.рс.
Прво поверилачко рочиште биће одржано 18. септембра, док је за 14. новембар заказано испитно рочиште.
Од запрега, преко „Камионџија“, до авиона
Да нису случајно Паја и Јаре, чије су ликове у серији и филмовима дочарали легендарни Павле Вуисић и Миодраг Петровић Чкаља, део своје камионџијске каријере провели у Траншпеду потврђује у разговору за Бизнис.рс и професор Економског факултета у Београду Слободан Аћимовић, изузетан познавалац актуелних логистичких трендова, али и историје овог сектора у Србији.
„Траншпед је био кључна шпедитерска кућа у бившој Југославији – за шпедицију и транспорт био је оно што је Генекс био за спољну трговину. Посао који би Генекс уговорио, он би реализовао, тако да ако некој компанији приличи титула гиганта – то је Траншпед“, објашњава Аћимовић.
Он подсећа да је београдска компанија, поред друмског и железничког, имала и одељење за ваздушни транспорт, па не чуди да је био фокусиран на пословање широм света, односно на међународну шпедицију и транспорт робе.
Почетак Траншпеда свакако није био гламурозан – та радна организација је далеке 1950. године поседовала коњске запреге и два стара камиона, да би четири године касније запреге биле послате у пензију, а купљени нови камиони Шкода и Дајц, да би касније у возни парк стигли и Лејланди и Мерцедеси.
Почетком осамдесетих, када је пословала на врхунцу, фирма је запошљавала 1.800 радника широм Југославије, а највише у Београду, а њихова возила превалила су 1980. године 20 милиона километара. Укупан приход премашио је три милијарде тадашњих динара, стоји у монографији Србијатранспорта, издатој 1981. поводом 30. годишњице оснивања тог и данас угледног и активног удружења.
Суноврат пословања и приватизација
Проблеми у пословању настају, наравно, деведесетих година прошлог века, са распадом СФРЈ и увођењем санкција некадашњој Савезној Републици Југославији.
Бољи дани за Траншпед нису дошли ни са 2000. годином и покретањем новог круга приватизације. Акције Траншпеда је 2003. на Београдској берзи купило предузеће Новолине из Словеније чији је власник, према писању домаћих медија, био Душан Плут.
Већ следеће године покушана је продаја Траншпедове зграде у самом центру Београда, у улици Краља Петра 45. Увид у јавне податке катастра, међутим, не говори ништа о тој трансакцији, већ се Траншпед и даље води као власник пословних простора и стана у згради од око три хиљаде квадрата која од 2017. носи ознаку да има својство културног добра.
Словеначки Новолине је и данас већински власник компаније Траншпед – Београд д.о.о, али се његовим акцијама више не тргује на Београдској берзи – искључене су још 2009. године, када је променио правну форму и постао друштво са ограниченом одговорношћу.
Од марта ове године, када је Гранд Стар откупио потраживање Траншпедовог повериоца и покренуо стечајну процедуру, у катастру стоји и забележба забране отуђења зграде и њених посебних делова.
Pixabay/Ilustracija
