У протеклих недељу дана, новинарка Јелена Спасић је мета иживљавања извесне браће Рајић, који је на друштвеним мрежама сатанизују и таргетирају само због тога што је, серијом текстова, између осталог, успела да подстакне одговорне и на ангажовање за регистровање и увођење додатних бесплатних сензора за оболеле од дијабетеса, првенствено децу.
Министарство здравља прошлог месеца најавило је долазак у Србију још једног популарног и квалитетног сензора које су многи принуђени да набављају на црно, па ће бити доступни сензори још више произвођача да грађани могу да бирају, у складу са посебностима пацијената и одлукама лекара.
Бесни на ову иницијативу, свој гнев су усмерили према новинарки која је током своје каријере доказала професионализам и поштовање новинарског кодекса. Уз то, Јелена је посебно осетљива на оне најтеже теме, у којима је поред професионалних знања и вештина, неопходна и емпатија, саосећање, брига, што се ретко среће.
Друштвено одговорног, ангажованог новинарства је све мање и, очигледно, све више смета интересним групама.
Узнемирујуће поруке, директна обраћања силника, објављивање фотографије новинарке коју таргетирају, производи читаву спиралу напада, и претњи. Мало се примећује ових дана да је у питању новинарка, са озбиљном каријером и репутацијом. Узнемиравања и претње које се упућују новинаркама, све више преовлађују када је реч о угрожавању безбедности новинарки и новинара. Застрашујуће поруке које су пре Јелене добијале Тамара Скрозза, Ана Лалић, Верица Маринчић, Исидора Ковачевић, Ксенија Павков, и друге, само су делимично обухваћене истражним радњама надлежних институција. Већи део није обухваћен кривичним закоником и због тога је потребно пронаћи механизме да се ови облици угрожавања безбедности зауставе одмах чим се појаве. Претње и узнемиравање новинарки, вишеструко су драстичнији од оних које добијају новинари. Разноликост тих монструозности много више угрожава безбедност, и посебно ментално здравље, оних којима се упућују, њихових породица, колега. Због тога је потребно што пре мењати и кривични законик, али је потребна и солидарност у самој професији, потребно је да и сами новинари, односно медији, престану са таргетирањем својих колегиница и колега, кроз текстове који обилују лажима, узнемирујућим порукама и изјавама. Стална радна група за безбедност новинара, на свом следећем састанку, тематски ће се бавити управо угрожавањем безбедности новинарки.
Очекујемо и да ће Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал успети да идентификује оне који су под различитим псеудонимима претили.
То је најважније за превенцију, да се не догоди оно најгоре, тј. да из овакве токсичне атмосфере коју стварају „браће Рајићи и слични“ из које настају и поруке као што је она извесног салија_777 „ОВАКВЕ СПОДОБЕ СПАЉИВАТИ НА ЛОМАЧИ ПРЕД ЦЕЛОМ ФАМИЛИЈОМ“.
Лако можемо замислити да, следећи ове поруке, неко може да процени да је легитимно физички се обрачунати са колегиницом и другим колегиницама и колегама, јер то може да буде логичан след оваквих кампања.
