У готово свакој основној или средњој школи постоје натпросечно талентовани ученици. Код неких ученика се њихов таленат да закључити на први поглед. Постоје и они други даровити ученици чији таленат током целог школовања не буде препознат.
Министарство просвете недавно је школама упутило Стручно упутство за препознавање, подршку и праћење образовања ученика са изузетним способностима.
Упутством су, по први пут, обједињују сви процеси идентификације, различити облици подршке који су на располагању, као и начини праћење успеха ученика са изузетним односно посебним способностим
Сандра Радовановић, учитељица у ОШ „Иво Андрић“ каже да да Упутство може да помогне у вођењу документације.
„Међутим, оно је у том смислу добро, али оно што смо ми радили до сада, где јесмо препознавали надарену децу, ту се нешто неће посебно променити. У млађим разредима обично је то био учитељ уз неку назнаку од стране родитеља да је дете посебно заинтересовано за неку област. Онда учитељ након неког одређеног времена, консултује се са педагогом и психологом, некад чак и са директором, и прави тај ИОП3“, објашњава Радовановић.
Индивудуални образовни план
ИОП3 или индивидуални образовни план представља посебан начин рада за даровите ђаке. У теорији систем је јасан, али у пракси се често дешавају ситуације које нису обухваћене на папиру.
Др Ранко Рајовић, аутор НТЦ програма, каже да даровита деца, уколико им се не помогне, не могу развити своје потенцијале.
„Сад, учитељи имају проблем, дешавало им се, била су нека истраживања да учитељи не препознају чак 60 одсто својих даровитих ученика. А раде рецимо са њима четири године. Значи није тако лако чак и њих препознавати. Наравно, потребне су смернице како да се препознају, како са њима да се ради, шта да се ради да се помогне развој потенцијала. Због њих самих, а наравно и цело друштво има користи од таквих потенцијала. То су људи који стварају нове вредности и нове патенте, нешто што је важно за сваку државу“, рекао је он за Еуронеwс Србија.
Према речима саговорника, више истраживања широм света указују да у просеку од 20 талентованих ученика, само троје досегне своје потенцијале, док просветари истичу да се даровитост ученика најјасније може видети у обављању задатака из природних наука – математике, а касније и физике и хемије.
Боље вођење папирологије
Борко Петровић, професор енглеског у гимназији у Параћину каже да је Упутство министарства говори да се неко озбиљно бавио талентованим ученицима и да сада имају на једном месту, систематизоване кораке шта треба да се предузме.
„Неко се озбиљно тим бавио и жели да покрене питање рада са даровитом децом јер су годинама запостављени. Обично се на наставничким већима говори о проблематичној деци, гледамо да не ескалирају неке ствари. Талентованој деци, генерално, треба дати више простора. Једна од замерки екстерне евалуације нашој школи била је да имамо доста даровитих ђака, што се види по такмичењима, али имамо мали број административних програма где водимо документацију о њима и њиховом напредовању“, рекао је Петровић за Еуронеwс Србија.
Додаје да сваки искусан наставник после месец или два види у свом одељењу, препозна надарену децу. То су ђаци, како каже, који одскачу, који се виде.
„У Упутству се наводи да постоје деца која су интровертна или чак крију свој дар и таленат из одређеног разлога. Покушавамо да нађемо и те скривене док не угуше тај свој таленат. Најчешће су они видљиви, такмичарски су настројени“, објашњава он.
Поставља се питање шта радити са том децом? Објашњава да у раду сада имају три нивоа у настави- основни, средњи, напредни ниво, како би у рад била укључена сва деца.
„То није довољно. Треба издвојити време за рад са овом децом. Ми смо радили и раније са њима, али нисмо папиролошки приказивали, нисмо водили добро администрацију, нисмо приказивали рад са том децом. Ово Упутство је апел да се то види папиролошки, да имамо досије те деце и да пратимо њихов рад“, навео је он.
Први сигнали даровитости, сматра Петровић, требали би да се виде на првом тесту који се ради пред полазак у школу.
„Следећи су учитељи и учитељице који их најбоље познају. Наша пракса је када деца крену у пети разред на првих неколико одељенских већа гостују њихови учитељи и да нам скрену пажњу који су њихови таленти, страхови, фрустрације. Како треба радити са њима. Треба водити бољу администрацију“, закључио је он.
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs
