На вратима Основне школе „Краљ Александар И“ на Новом Београду појавио се папир са обавештењем на ком пише да нема опасности од загађења азбестом. Папир није валидан јер нема печат, делобоводни број и није цео истакнут што су све предуслови. У Институту који је наводно написао документ, кажу да не знају о чему се ради, каже саговорница Н1 Весна Медин.
На вратима Основне школе Краљ Александар и која се налази у непосредној близини хотела “Југославија” на Земунском кеју, залепљена су три папира, два Завода за заштиту јавног здравља где су наведене резултати мерења ПМ честица и азот диоксида, док је трећи део лабораторијске анализе.
Сва три папира требало би да буду докази који потврђују да загађења азбестом из рушевина хотела Југославија нема.
Нема доказа о мерењу азбеста
Наведени резултати загађења не указују ништа о азбесту, а када је у питању лабораторијска анализа, ради се о лабораторијској анализа Института ИМС, који, како наводи за Н1 Весна Медин, мајка детета из ОШ „Краљ Александар И“ није валидан ако нема печат, заводни број или није приказан у целини“. На папиру је потпис Оливере Вушовић која је стварно запослена у Институту ИМС.
„Виђена је само једна страна, а малим словима на тој страни пише под којим условима је документ валидан“, каже Медин И наводи да су родитељи звали велики број институција, а да је једна од ретких која им је одговорила Градски завод за заштиту јавног здравља, који је родитељима саопштио, да они не мере загађење азбестом у ваздуху.
Говорећи о анализи, Медин истиче да знају да су „мерена 33 узорка неког шута, али не и о чему се ради”.
То није крај непознаницама.
Како наводи Медин, када је назвала Институт да с,е као забринути родитељ, детаљније распита о чему се ради, рекли су јој „да не могу гарантовати за веродостојног узорака осим ако га они нису узели или надзирали“.
„Деловали су потпуно збуњени када сам их питала о чему се ради. Затим су ми одговорили са питањем „одакле вам тај документ“, па су ми рекли да је то поверљива информација и да не може да се коментарише. Нисам добила одговор на то како информација може бити поверљива ако је окачена на јавне институције“, каже Весна за портал Н1.
На питање зар не треба да се „прво ради провера, па тек онда руши“, питали су „да ли сам из струке“, преноси наша саговорница.
„На крају нисам добила одговор“, додаје.
У Институту не знају за кога су урадили анализу
Она наводи да су јој на молбу за комплетном документацијом рекли да мора да се обрати или Савету родитеља, Управи и/или Инспекцији, не појашњавајући о каквој управи или инспекцији се ради.
„Рекли су да је потребно да се зна ко је налогодавац, ко је послао документ и да се самим тим траже цео документ у целости. Оно што знају родитељи јесте да су та „документа“ предата лично. Нису послата на други начин“, наводи наша саговорница.
Она каже да је у разговору са људима из Института ИМС деловало или да не знају о чему се ради или да не смеју да причају.
„Прво сам стекла утисак да уопште не знају одакле тај документ, затим и да им није јасно како је такав половичан документ завршио на тако јавном месту“, дадаје.
Весна каже да никоме није јасно о чему се ради, а да је „извесно да документ није валидан“.
„Јако је забрињавајуће да такав документ буде постављен на јавну установу. Свако ко има мало писмености може схватити да је документ невалидан. Шта је проблем да се уради тест који није компликован, ни скуп. Није нуклеарна физика. Деца су изузетно осетљива популација и не можете умирти родитеље исечком из документа“, закључује Весна Медин.
Како се руши са азбестом
Огњен Опалић, струковни инжењер за заштиту на раду, са вишегодишњим искуством у раду са азбестом у Европи и свету и стручни саветник Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу, за Н1 је рекао да би се рушење извело безбедно, тако да не угрожава здравље радника и грађана, неопходно је прво ући у објекат, детаљно га прегледати и утврдити постојање опасних материја.
„Ако се утврди да има азбеста, пре рушења прво треба извршити његово уклањање. То значи да се размонтирају и уклоне сви азбестни делови“, објашњава инжењер.
Он наводи да су процедуре у Европској унији и Србији сличне и да подразумевају да се приликом уклањања азбестних делова користи специјална заштитна опрема, апаратура и заштитна фолија, како би се простор херметички затворио и тако спречило ширење азбестне прашине.
Додаје да се том приликом не користи алат са великим бројем обртаја, да се азбестни делови не ломе, а ако до тога и дође обавезно је коришћење усисивача са ХЕПА филтерима и прскање средствима за стврдњавање.
„Суштина целе ствари је да прашина не дође у ваздух“, истакао је раније саговорник Н1.
Једном када буду уклоњени, азбестни делови објекта морају да се на прописани начин и запакују.
„Користе се полиетиленски џакови који се херметички затварају. Ставља се у дупле џакове и пакује у кубне џакове или на палете““ рекао је Опалић.
Миленијум тим: Нема угрожавања здравља
Хотел Југославије руши компанија Миленијум тим. Они су пре две недеље саопштили да се припремни радови на изградњи стамбено-пословног комплекса на месту некадашњег хотела Југославија, укључујући и уклањање постојећег објекта, одвијају у складу са свим прописима и грађевинским стандардима предвиђеним за ту врсту посла.
Истакнуто је да је градилиште обезбеђено и прописно обележено и да извођење радова ни на који начин не угрожава безбедност и здравље становника Новог Београда и Земуна, ни пролазника.
Goran Srdanov/Nova.rs
П. В. П. Н1
