Број корисника алкохола у Србији из дана у дан се повећава, показују истраживања Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Њихови подаци говоре да је у анкети коју су спровели током прошле године алкохол конзумирало више од 70 одсто испитаника. Стручњаци упозоравају да је у порасту штетно и проблематично пијење, а број алкохоличара је константан и износи око три одсто. Оно што посебно забрињава јесте да је све већи број млађих од 20 година који користе алкохол.
Почиње се безазлено када родитељи својој деци дају по гутљај, два „јер се ваља“ на славама и рођенданима. Наставља се због другара викендом у изласку, бунтовништва због неузвраћене љубави, а завршава свакодневном конзумацијом.
– Почео сам као неискусан алкохоличар са пивом, да би то прелазило на тим рођенданима у нека вина, а онда смо почели са жестином. Да не причам о количинама, одеш на рођендан, па попијеш пола литре неке жестине и обезумиш се од алкохола, тотално не знаш где си – каже један корисник алкохола.
Изузетно је тешко суочити се са чињеницом да је лице које свакодневно конзумира алкохол постало зависник од њега.
– Било је јако тешко. Од другог јуна ове године ја сам дефинитивно раскрстио са алкохолом. Затражио сам стручну помоћ докторице, тј.психијатра у Змај Огњена Вука и сад сам редован члан Клуба лечених алкохоличара „Дунав“ у Новом Саду – вели саговорник РТВ.
У Новом Саду постоје клубови у којима корисници који апстинирају више од пет година, својим искуствима помажу новим члановима.
– Сви они који имају проблема са алкохолом да дођу у клуб да покушамо да их покушамо спасавати. Ми ту прво вршимо едукацију 2:33; 2:49 на основу личног искуства и на основу библиотеке коју поседујемо. Ту је и помоћ диспанзера, неуропсихијатра“, каже Дарко Јанковић, председник клуба лечених алкохоличара „Дунав“.
Са 12,6 литара по глави становника Србија заузима 12. место у Европи по конзумирању алкохола. Међутим, поражавајућа је чињеница да је у протеклих пет година овај број порастао за 1, 5 литара по становнику.
Резултати истраживање које је прошле године спровела невладина организација Превент у сарадњи са националним институтом за јавно здравље „Батут“ на популацији шеснаестогодишњака је веома поражавајућа, с обзиром на то да је девет од 10 младих оба пола имало контакте са алкохолом.
– То је 90 одсто младих. 25 одсто младих, значи сваки четврти од тих младих особа, може се рећи да је имало неки проблем са алкохолом, који се већ подводи под могућност лечења – наводи Др Небојша Барачков, психијатар.
Људи углавном стижу на лечење у познијим годинама, јер су последице алкохола тек касније видљиве. Међу зависницима у последње време све је већи број особа женског пола.
– Оно што се сад задњих година види, јесте да се то сад помера ка оба пола. Пре је то било предоминантно мушка особина алкохолизам, а сада се та граница скоро изнивелисала и међу млађом и међу старијом популацијом – додаје Барачков.
Суштина лечења од алкохолизма јесте да се оно почне што пре. Да би се пацијенту помогло у лечењу болести, поред његове добре воље, у лечење мора да се укључи и породица.
