Србија је и даље у категорији “опструираних” земаља када је реч о грађанском простору, али због значајног пада грађанских слобода ове године додатно је истакнута и као “земља од интереса” – ово су налази Међународног савеза невладиних организација ЦИВИЦУС који је данас у Београду представио свој редовни годишњи извештај.
Представљајући извештај “People Power Under Attack 2024”, истраживачица ЦИВИЦУС Монитора Тара Петровић казала је да је право на протест угрожено широм света, а хапшење демонстраната убедљиво најчешћа тактика којом се ограничавају права на слободу изражавања, окупљања и удруживања. На глобалном нивоу, али и на нивоу Европе, посебно су таргетирани протести активиста за заштиту животне средине, као и протести у знак солидарности са Палестином.
У Србији је у 2024. години дошло до масовних протеста као реакција на обнављање контроверзног пројекта експлоатације литијума. Десетине активиста ухапшено је у 17 градова у августу, а велики број њих оптужен је за “позивање на насилно рушење уставног поретка”. Те оптужбе су често биле засноване на њиховим активностима на друштвеним мрежама или учешћу у протестима. Како се наводи, Влада је додатно ескалирала тензије представљајући отпор пројекту експлоатације литијума као страно подржан напор за дестабилизацију Србије. Високи званичници и провладини медији оптужили су организације цивилног друштва за организовање “обојене револуције”.
Ситуација се погоршала након трагичног колапса железничке станице у Новом Саду, у којем је погинуло 15 људи, што је изазвало нове протесте. Власти су реаговале повећаном репресијом, укључујући прекомерну употребу силе и хапшења демонстраната од стране припадника полиције у цивилу који су одбили да се идентификују, што је изазвало озбиљне забринутости у вези са кршењем људских права и безбедношћу демонстраната.
“У Србији је од јануара до новембра забележено 177 инцидената у којима су кршене основне слободе: имамо повећан број хапшења, привођења, прекорачења овлашћења полиције, злоупотребу закона како би се хапшења ‘оправдала’… На пример, поводом протеста због трагедије у Новом Саду, забележили смо 38 различитих инцидената хапшења и привођења због учешћа у јавном скупу, код протеста поводом Старог савског моста забележили смо седам, поводом анти-литијумских протеста најмање 40”, рекао је Урош Јовановић из Грађанских иницијатива и додао да су се интензивирале кампање блаћења организација цивилног друштва, али и тзв. СЛАПП тужбе као механизам застрашивања и ућуткивања активиста и новинара.
За разлику од Србије, Словенија је према анализи ЦИВИЦУС-а унапређена са оцене “сужен” на “отворен” грађански простор. Како се наводи, тренутна влада је побољшала дијалог са цивилним друштвом, увела нове механизме за консултације и реформисала јавни емитер РТВ Словеније.
Преломни моменат била је промена власти 2022. године, оценио је Горан Форбици, из Центра за информисање, развој и сарадњу НВО из Словеније.
“Цивилно друштво је тадашњој опозицији испоставило два услова за давање подршке – припремили смо тада закон о анулирању штетних мера уведених током ковида, као и закон о јавном сервису који је трабало да добеде до његове деполитизације. Обећали су да ће након избора подржати те законе у парламенту и то се и десило”, рекао је он и додао са на тим изборима подигнута излазност за 20 одсто у односу на раније године – са 50% на 70%.
Иначе, на основу података прикупљених од стране преко 20 истраживачких тимова који покривају 198 земаља и територија, платформа ЦИВИЦУС Монитор оцењује грађански простор у свим земљама света од 0-100, сврставајући их у једну од пет категорија. Најновије процене показују да је од 54 земље у Европи и Централној Азији, 19 оних у којима је грађански простор оцењен као “отворен”, у 19 као “сужен”, у седам као “опструиран”, у три као “под репресијом“ и у шест као “затворен”.
Пољска је унапређена са оцене “опструиран” на “сужен” грађански простор. Након промене владе, покренути су кораци за решавање проблема као што су независност правосуђа и унапређење односа са цивилним друштвом. Међутим, и даље постоје забринутости у вези са реформама медија и миграционим политикама. Холандија је деградирана са “отвореног” на “сужен”. Власти су све више ометале мирне еколошке протесте, користећи мере попут водених топова и масовних хапшења. Грузија је доживела пад грађанског простора са “суженог” на “опструиран”, са повећаним ограничењима слобода изражавања и окупљања.
Кључни трендови у региону укључују ширење тренда опасних закона о “страним агентима”, какав је недавно предложен у Србији, и “ЛГБТ пропаганди” – закона којима власти широм региона уводе цензуру и угрожавају људска права под плаштом заштите националних интереса и традиционалних вредности. Током 2024. године, овакви закони су предложени или усвојени у више земаља Европске уније – Мађарској, Словачкој и Бугарској, као и другде у региону, укључујући Турску, Киргистан и Узбекистан. У Грузији, усвајање закона о страним агентима је изазвало масовне демонстрације, на које су власти одговориле насилном репресијом, због чега је овој земљи у најновијем извештају смањена оцена грађанског простора.