Напрасно смо сазнали да у Србији постоји неко, или нешто што себе назива „Лојалисти“. Каже председник наше државе да су то претежно мушкарци.
Каже да има и жена, али мање, и да су се они скупили и заклели на лојалност. Председник даље рече да су се крвљу заклели да они никада неће са „жутом багром“ или рече „олошем“, или тако некако. Из овакве изјаве произилази да су „Лојалисти“ нека врста политичког крила које не излази на изборе, али зна са ким неће у коалицију. Да ли су они религијско-политичко крило СНС-а, нека политичка струја, или нека секта?
Зашто кажем религијско? Па зато што се ту споменула и црква у којој су дали заклетву. Да ли је црква упозната са овим феноменом и да ли је све то рађено са благословом или није? Још је споменуо да су они мало екстремни и да су они „чувари ватре“. Које ватре, и кога та ватра треба да греје, а кога да опече? Како председник рече, он није члан те групације, али његов брат јесте, што даје велику политичку ноту овој ствари, па отуда и оно „политичко“.
Ако су се крвљу заклињали, како председник рече, онда је то једна фанатична организација на коју би требало обратити пажњу, како безбедносне службе, тако и академско-научни део популације, јер је то ретроградан потез и цивилизацијско враћање вековима уназад. Ако су се крвљу у цркви заклињали, онда је то неки обред, нека иницијација, неки вуду спектакл који није познат православљу, или бар мени није. Можда грешим? Можда ми и имамо све те обичаје, само сам ја мало застранио од вере. Али ако немамо, онда је то психоза која се мора испитати.
Не знам ко су та господа, али после те изјаве почели су сами да се јављају како би се похвалили да су они чланови те секције. Наравно, то су све исти ликови које виђамо свакога дана на ТВ-у, који неинтелигентно бацају неке глупости преко малих екрана и који су некоме или нечему лојални. Утркују се ко је више лојалан. То ме подсетило на трећи падеж, Датив, и питање: Коме – Чему?
Ко су лојалисти и када су се они појавили?
„Лојалисти су били северноамерички колонијалисти који су у Америчком рату за независност остали верни британској круни. Још су називани и Краљеви људи или Ројалисти. Њихови северноамерички супарници називали су се Патриоте, амерички држављани који су подржавали револуцију.“
Патриота је израз настао од речи „патриа“, што значи домовина, отаџбина или завичај. Реч „лојалиста“ нема посебно порекло и може се поделити на „лој“ и „алан“, и обе речи не значе ништа. Оно „лој“ подсећа на овчију маст, а „алан“ на… ништа.
Из овог се јасно види да су лојалисти лојални круни и краљу, али ми смо република, и ми немамо краља као вршиоца највише функције у држави, него имамо председника. Ово би требало да значи да су лојалисти, повлачећи историјску паралелу, лојални председнику. Значи, лојалисти су лојални личности.
Насупрот њих су настале „Патриоте“. Патриоте су се бориле за независност и ослобођење од круне, воље и диктатуре једног човека. Из овога произилази да су, за разлику од лојалиста верних неком владару, монарху или неком њиховом аналогу, као што је позиција председника, патриоте верне држави и слободи. Док су лојалисти за давање приоритета личности, патриоте дају приоритет слободи, независности и држави.
Све ми се чини да, ако сам у праву, овде је неко побркао лончиће и да у 21. веку држава и народ треба да буду на првом месту.
Још једна ствар је јасна, а то је да су у Америчкој револуцији патриоте победиле лојалисте.
Патриотизам, као дефиниција по којој појединац ставља своју државу и народ као врхунску вредност, је дефинитивно јача особина од лојализма и њиховог појединца као носиоца врховне моћи и власти.
Сада ми се намеће питање: Да ли се ми то опет делимо, и ко нас то дели?
Номинатив: КО или ШТА?
Ако нас дели, онда морамо и да се определимо. Да ли смо за личност или народ? Да ли смо за „круну“ или државу? Хоћемо ли бити бизони или вукови, кобре или мунгоси?
Ако постоји ноћ, насупрот постоји дан.
Ако постоји лоше, опозит томе је добро.
Ако постоје лојалисти, постоје и патриоте!
И?
Горан Пекарски
Насловна: Илустрација/Карикатура: Жиг инфо/вештачка интелигенција
