Љубиша Марковић (59) ухапшен је јуче у Болечу након што је из чиста мира брутално усмртио своју мајку Добринку Марковић (78) у приземљу породичне куће, сазнаје „Блиц“.
Убиство се догодило у Улици четвртог јула 6, нешто пре пет сати ујутру. Никаква свађа није претходила овом ужасном злочину, прича у шоку Љубишина жена Снежана, која живи на првом спрату куће са децом. Њих троје су спавали када је нешто пре пет сати Снежани зазвонио телефон.
Деца и ја смо легли на спавање касно, око 2.30 сати после поноћи и доле се ништа није чуло. Љубиша станује испод са својом мајком. Он има проблем са куком, ишијас има и син му је баш дан раније купио лекове. Када ме је позвао тако рано ујутру, помислила сам да жели да га одведем лекару. Сишла сам доле, отворила врата… Стајао је на метар од мене и рекао ми: „Зови полицију, убио сам Винку“, и опсовао. Тада сам рекла сину да зовемо полицију – прича уплакана Снежана.
Полиција је на лицу места ухапсила Љубишу и он се није опирао хапшењу. Како сазнајемо од извора из истраге, поред тела несрећне старице пронађени су део дрвене штаке и секира и на њима су били трагови крви, па се још увек испитује чиме је жена тачно убијена. Породица није имала храбрости да крочи у стан у приземљу у којем се догодио злочин.
– Штап који је стајао поред бакиног кревета био је поломљен на пола. Крви је било мало на њеном јастуку и мало поред кревета. Вероватно се подигла да устане и тада ју је ударио и она је пала са кревета – причају њихови најближи.
Како прича Љубишина жена Снежана, њих двоје били су растављени, али живели су у истој кући. Он доле са мајком, она горе са децом. Према њеним речима, Љубишино проблематично понашање почело је пре неких 18 година.
– Негде око 2000. године дошло је до проблема у његовој глави јер алкохол и лекови не иду заједно. Годинама се лечио од алкохолизма, три пута је био у Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ по пар месеци. И тако се смири на годину, две па почне да пије пиво па опет исто. Да је био дисциплинован и пио само лекове, а не и алкохол било би добро. И ја сам била мета годинама, обе смо знале да ће се ово догодити једној од нас… – прича Снежана.
Ипак, додаје, Љубиша никада није физички нападао укућане. Како додаје Снежана, био је тежак и чудан човек којег се бојала, али од ког се склањала ако види да није расположен. Препирке су, каже, биле породичне.
– Уопште није излазио из дворишта, имао је параноју и мислио је да неко њему жели да науди. У мени и у својој мајци видео је непријатеље и чим би нас две селе да попричамо, мислио је да кујемо неки план. Није желео да иде код лекара. То је човек тежак 160 килограма којег не можете на силу ставити у кола и одвести лекару, иако смо били свесни да то не може изаћи на добро. Није излазио ни до продавнице, деца су куповала све што треба њему и баби – додаје Снежана, која додаје: „За децу сам се годинама бојала. И никада им то нисам рекла, али увече сам закључавала стан“.
Рођаци и комшије: Жао нам Љубише
Како кажу рођаци Марковића који живе у истој улици, Љубиша је био веома болестан. Знали су да пије алкохол, а сумњали су и да је престао да пије лекове.
– Мени је њега жао. Повукао се у себе, био је депресиван. Виђао сам га како по цео дан седи у дворишту и гледа у једну тачку. Раније се лепо јављао, а сада би само ћутао. Мајка му је била веома тешка жена која му је стално приговарала и могуће да му се скупило – каже рођак Марковића.
Мирослава Бркић Блиц
