Чуда јада од Грочанског града
Постојао је тако један председник општине, који се досетио да поред силног богатства заради још више. Како другачије, но кроз буџет.
Највише се зарађује кроз посан асфалт, јер са њим можете годинама да реновирате неке од деонице путева и да се жалите, када пропадне, на невреме или пак фирму која је изводила радове.
И тако лутајући од улице до улице, преко разноразних слојева асфалта, наиђете на калдрму! А за калдрму одлична цена. Свака коцка злата вреди.
Онда у напредном стилу , убедите грађане те улице да је калдрма нешто што су још Турци поставили. А сада, када су на челу напредни људи, коначно може да корачате у 21. век, а они који ће вас одвести у то доба су уствари ти напредни људи са његови чаробњаштвом.
Тако крену радови у тој „калдрмисаној“ улици. Асфалт се развлачи месецима по тој улици. Па онда улицу подле на први део, други део, све због дужег трајања радова. У међувремену, једна коцка калдрме није испод 12 динара по комаду. Можда је баш ту негде на неком стоваришту, чека свог купца.
Случајно одабрана слика
Затим се заврше радови у напредно проглашеном првом делу улице. Асфалт се црни, постављени ивичњаци, све „ганц-иозно“.
Од среће, што се бар тај део Први те улице завршио колико толико, а после пар месеци гажења по блату, мештани поклонише напредном вођи слику. Слика настала за време оних пар снежних дана, када мештани те улице једино нису газили по блату, јер је све заледило и побелило.
Случајно одабрана фотографија- илустрација
Овај што је примио слику, сав у чуду. Све помишља, мајку му, да није нека превара. Ја јединог сликара што знам, то је оног из Болеча, а он ми баш није мио. Ни слутио нисам да постоје више сликара, помисли напрдни човек.
Шта год да је у питању, наставља са размишљањем напрдан човек, ја настављам даље. Неће мене више неки сликари да клевећу, јер ево ја сада имам своју слику.
У том размишљању, ходајући улицама чаршије нађе на још једну калдрмасту улицу.
-Хало, одмах пиши да се ова улица неког пријатељства асфалтира, коцка зна се где иде, уследио је позив из те улице.
Затим се прича понавља…
Текст је настао на темељима трагикомедије српског народа, уз примесу личног мишљења, сатире и случајно одабраних фотографија.
Жељко Маторчевић
