Интересантна је та информација о доласку новог повереника, односно координатора општинског одбора СНС Гроцка.
Сазнајемо: Лука Петровић нови координатор СНС-а за Гроцку, Чупковић се повлачи
Уколико је вест тачна, избор новог повереника много говори о поверењу врха странке у општински одбор и председника општинског одбора СНС Драгана Пантелића, односно много говори о неповерењу у ово општинско страначко руководство. Не смемо сметнуту с`ума да је Пантелић председник Општине Гроцка и председник грочанског СНС. Постављање јако позиционираног оперативца на место повереника показује да се много тражи од Гроцке али и да има великих потреса унутар саме организације на нивоу општине.
Сетимо се доласка господина Милисава Миличковића на место повереника општинског одбора СНС Гроцка. Господин Миличковић је доказани оперативац и имао је тежак задатак да умири и консолидује општински СНС, након хапшења Драгољуба Симоновића. Симоновић је имао јаку подршку чланства и веома успешно је водио и контролисао одбор примењујући строгу дисциплину. Склањањем Симоновића дошло је до декохеренције грочанских напредњака и до појава разних струја. Повереник Миличковић је успео да дисциплинује одбор и да га доведе до функционалности. Највећи грех госп. Мличковића је био прихватање улоге предлагача за председничку функцију. До душе једна од улога и овлашћења, повереника, јесте предлагање кадрова. Када ме господин Миличковић први пут питао за мишљење о Драгану Пантелићу мислио сам да је то један од понуђених предлога и одговорио сам да Пантелић не зна ништа о политици, али да је добар човек и преварио сам се. Касније, после пар месеци сам рекао господину Миличковићу да сам погрешио и да Пантелић, осим што нама појма о политици, није ни добар човек и да је погрешио онај који га је предложио. Господин Миличковић ми је подсетио да је Пантелић био његов предлог са чиме сам се сложио али сам додао: „Пантелић јесте ваш предлог али није ваша идеја. Тај чија је то била идеја тај нас је упропастио.“
После Господина Миличковића дошао је господин Александар Јокић. Господин Јокић је био доста пријемчив и питак али је имао слабу реализацију преузетих обавеза и слабо испуњавање обећања у изборном процесу. То се није манифестовало на рад на терену и СНС је направио сјајан резултат. Резултат никада бољи али руководство странке незадовољно. Господина Јокића је на месту повереника наследио препланули Чупковић. Препотентни повереник који од политичких успеха има само чланство у Г17+ и Унији региона, али пошто је Вучић у једном тренутку одлучио да рециклира политичку сцену, Чупковић је постао важан фактор, толико важан да је постао директор једне велике паразитске фирме која му је одговарала јер и политику је похађао у паразитској странци. Чупковића ћу памтити као надобудног и самохвалисавог. Оперативно је био нула и својим поступцима је довео општински одбор у велике проблеме, а константним вређењима председника општине Пантелића и општинског руководства само је појачао утисак да је општина, као институција, без угледа и без квалитета. Не кажем да Пантелић, Влашковић и „другари“ нису заслужили пацке од стране повереника али не пред чланством и грађанима.
Чупковић није смењен са места повереника. Избором председника општинског одбора престаје потреба за повереником. Чупковић је ту остао као контролни фактор и самозвани представник младеновачке службе за запошљавање. Једном речју остао је да буде фластер Пантелићу, јер овај сам не зна ништа. Пантелић је створио око себе нешто што ме доста подсећа на „псеудологија фантастика“ и у тој својој творевини, стекао сам утисак,да се он осећа сигурно и уљуљкано. Он свет види онако како он жели без разумевања за реалност сопствене позиције и улоге које се прихватио.
Ако странка сматра да поред председника оштинског одбора треба да постави и повереника или координатора , или некаквог ментора онда то значи да Пантелић не ужива поверење градског одбора као општински лидер, а пошто председник странке својим потписом поставља и именује повереника онда Пантелић нема добар статус ни код председника.
Ако странка делегира господина Петровића на место повереника онда је то жеља да се обор доведе у ред и припреми за изборну битку. Можда овај потез значи да ће избори бити више фер него децембарски, па ће им требати приступ свим гласачима а не и онима који имају два пребивалишта. Већ сам напоменуо да господин Петровић ужива велико поверење врха СНС и да је добар оперативац. Одличан однос са млађим братом председника му само даје на тежини и озбиљност. Да опет подсетимо да повереник предлаже и одобрава листе за изборе и делегира кандидата за председника општине као и за сва остала места. Пантелић не би предложио никога другога осим себе, а одбор, како сада стање стоји, не би подржао Пантелића или би га подржао када би морао, али би на терену био фијаско. Улога новог повереника је или да преузме одговорност и предложи другог кандидата за председника или да обезбеди Пантелићу залеђину, а паралелно са тим да исконтролише кампању. Каква год улога новог повереника била то је показатељ слабости постојеће организације и велике неслоге за коју је највише крив Драган Пантелић.
Што се тиче избора, не би било паметно, а ни јефтино, да се раздвајају градски од општинских избора. Они се могу одржати у исто време а да се не прекрши изборни закон. Задњи рок за Београдску скупштину је 2. март а онда теку рокови ра расписивање избора. Привремени орган има 30 дана да их распише а то је негде почетком априла. Избори се морају одржати у року од 45-60 дана и тако долазило до краја маја или половине јуна. Све је то одлично испланирано.
Горан Пекарски, народни посланик у два мандата
