Угоститељство, трговина и пољопривреда и овог лета ће упослити сезонске раднике. Ратари дневно ангажују и по 100 људи. Гастарбајтери на тежим пословима
НАЈАТРАКТИВНИЈА земља за сезонске раднике и овог лета ће, ипак, бити Црна Гора. Примена закона који би ограничио „позајмљивање“ радне снаге из иностранства почеће после летње сезоне, тако да ће кафе на јадранским плажама и овог лета увелико служити млади из Србије. Наша земља одавно законски ограничава ангажовање странаца на позицијама на којима имамо незпаослене, али гастарбајтери – стижу и то „на црно“. Њихова мета су српске њиве и грађевине. Радници из Румуније и Бугарске прихватају се послова који нашим незапосленима нису толико примамљиви.
Војвођанске парцеле су сигурна радна места за хиљаде сезонаца. У Футогу код Новог Сада, у јеку радова, свакога дана има „хлеба“ за 1.000 до 2.000 надничара.
– Сезона почиње у јулу када се вади кромпир, мада има посла и раније када крене млади кромир – каже Горан Пуача из Асоцијације пољопривредника. – Има посла када се сече купус, па све до децембра и вађења шаргарепе. Сат, без хране, плаћа се 150 динара, а са храном 120 динара. Радни дан најчешће траје осам сати. Код нас нема странаца. Сва радна снага је домаћа. Долазе из околних места Беочина, Раткова, Сомбора… Некад се организује и 50 људи и дођу аутобусом или комбијем, ко како може.
Када су у питању градски послови, осим кафића и ресторана, сезонце воле и у трговинама.
– Од почетка године смо имали око 80 огласа за сезонске послове – каже Татајана Видаковић из „Инфостуда“. – То су махом огласи за област продаје – промотери, али и из угоститељства, туризма, обезбеђења објеката, магацински послови, у области транспорта.
Бреда Милић, из Омладинске задруге „Булевар“ каже да у Београду сезона постаје ударна после јунског испитног рока. Тада се „распуштају“ и студенти и средњошколци, а за све који су спремни да раде може се наћи посао.
– Највише шансе имају конобари и кувари, јер је власницима угоститељских објеката потребна додатна радна снага током лета – каже Милићева. – Чим кафићи отворе своје баште, траже помоћне раднике у кухињи, конобаре, шанкере… Кол центрима су стално потребни радници, а нуде различите услове, од фиксне плате до рада за проценат. Основна зарада је око 25.000 динара, али се дешава да буде и до 70.000 динара. Овај посао, међутим, није лак. Неопходно је перфектно познавање енглеског језика, раде се ноћне смене, тако да се људи после четири или пет месеци „потроше“.
Милићева напомиње да су током летње сезоне актуелне и замене на административним пословима, када фирме ангажују кандидате преко омладинске задруге, да раде уместо запослених који су на годишњем одмору.
ВИШЕ КИНЕЗА ОД ЦРНОГОРАЦА
У НАЦИОНАЛНОЈ служби за запошљавање кажу да у нашој земљи ради 1.329 странаца.Међу њима је десет пута више Кинеза него Црногораца. Највећи број дозвола издат је држављанима Кине, па тако 368 њихових држављана ради у Србији, 190 становника Руске Федерације, 67 Хрвата, 66 Македонаца, 55 грађана Турске, 50 Босне и Херцеговине, 50 Италијана и 31 Црногорац.
