Осам је година како смо остали без тате, осам година како је мама отишла. Тешко је имати детињство без родитеља, али морамо да одрастемо и постанемо људи.
Тако тихо прича Сандра (14) док јој се сузе сливају низ образе, али их брзо брише да је брат Љубиша (13) и сестра Тамара (9) не виде. Троје Томића, из ваљевског села Дивци, без оца Горана су остали 2007. пошто је изненада преминуо у 31. години.
Четири месеца касније мајка их је напустила и одселила се у Ваљево, па су старатељи и хранитељи малишана постали очеви родитељи Владимир и Мирослава. И осам година после очеве смрти деца су за њега страховито везана и његове фотографије не испуштају из руку.
– Спортиста сам на тату, јер је он играо у ФК Дивци. Како бих волео да може да ме види како ја играм. Знам да би био поносан и због тога сваки свој гол и победу посвећујем њему – прича Љубиша, талентовани фудбалер ваљевског Крушика.
Он, иначе има већ 25 медаља, пехара, диплома и признања за најбољег стрелца.
ПАТЊА ЗА МАЈКОМ
Све знам, све могу: Талентовани Љубиша
На помен мајке која их је напустила деца обарају поглед и слежу раменима.
– Никада није била на родитељском састанку, да ме је бар видела на малој матури. Једном ме је срела са другарицама и само је рекла како је њено дете порасло да ме не би ни препознала – тужно каже Сандра, док Љубиша додаје да им мајка у посету дође једном месечно, и да им по 1.000 динара.
– Али, ми и не тражимо паре, више би значило да зна како смо, како учимо, с ким се дружимо – додаје Љубиша. Сандра, која је уписала Пољопривредну школу на смеру пекара, каже да „оца неће разочарати“, јер ће наставити школовање и после средње школе.
– Иако није са нама, он нас стално гледа – каже најмлађа Тамара и демонстрира свакодневни ритуал троје Томића, да када се пробуде, и пре него што оду на починак, пољубе слику вољеног оца.
ОЧЕВА ПЕНЗИЈА 10.000 ДИНАРА
Чињеница да се издржавају од 10.000 динара очеве пензије и накнаде за хранитеље, и да су им старатељи незапослени, приморала их је да буду солидарни и скромни.
– Имамо један рачунар и никада се не свађамо када некоме од нас треба за учење или ако неко жели да се игра. Исто је и за телевизор, када Тамара жели да гледа цртане сви то гледамо, када Љубиша хоће да гледа фудбал, нас две му правимо друштво – прича Сандра.
Најмлађој Тамари помоћ око задатака
Проблем с видом
Сандра због диоптрије од минус 12 уз наочаре мора да носи и сочива. Та сочива морају да се мењају једном месечно, а уз капи за очи то месечно кошта 2.000 динара.
– Једне наочаре сада користим за све. Требало би да имам двоје наочара, једне да буду само за читање, како се не бих много напрезала због чега имам честе главобоље – открива Сандра.
Штеди за школу и ужину сестрама
– Деда ми да паре за аутобус да одем у Ваљево на тренинг и да се освежим да попијем сок, али ја искористим превоз клупских другова које родитељи возе у овом правцу, и не купим сок, јер знам да сваки динар треба сутра за школу и ужину Сандри и Тамари – каже Љубиша.
Укључите се у акцију
“Срце за децу”!
Омогућимо деци из породице Томић здравије услове за живот. Ако желите да помогнете, можете послати СМС на број 2552 или уплатити средства текући рачун Блиц фондације: 2750010221949709 90 – рсд, Социете Генерале Србија, Београд.
Предраг Вујанац Блиц
