Министар просвете Бранко Ружић најавио је да ће се у среду састати са представницима неформалног удружења средњошколаца „И ми се питамо“, који су прошле недеље предали Министарству петицију са око 25.000 потписа, захтевајући од надлежних да објаве како ће изгледати државна матура и под којим условима ће се идуће године уписивати на студије.
Средњошколци су након предаје петиције одбили позив за састанак са помоћником министра за средње образовање јер није био унапред најављен, а сада пред просветну власт излазе са новим предлозима.
„Наш предлог ће бити да се уведе пробни период државне матуре у трајању од три или више година. Пробни период је здраворазумски потез за овако велики и значајан пројекат и он се не сме уводити радикално без тестирања као што се планира. Пилоти матуре се не могу називати тестом јер су их радили ученици немотивисани да их добро ураде, али и зато што тада није провераван начин бодовања за упис и функционисање читавог система“, каже за Данас Лука Бабић, ученик трећег разреда Треће београдске гимназије и један од оснивача удружења „И ми се питамо“.
Бабић додаје да би се током пробног периода кандидати уписивали на факултете само на основу пријемних испита, а паралелно би се спроводила државна матура ради завршетка средње школе. Министарство и факултети би, каже, могли упоређивати корелацију успеха на матури и на пријемном и тако утврдити да ли државна матура ваља.
„Уколико ваља, пријемни се потпуно могу укинути. Уколико не ваља, државна матура се мора мењати“, каже Бабић.
Он сматра да би оваквим моделом биле задовољне све стране: средњошколци не би полагали прекомерне тестове, већ би им се за упис рачунао само један, пријемни испит, а не и државна матура. С друге стране, факултети би задржали најквалитетнији могући и проверен начин филтрирања ученика.
„Уколико се државна матура пусти непроверена, она може уништити генерације. У питању је најбитнији тренутак у нашем образовању, па и будућности“, сматра Бабић.
На наш коментар да је питање како правити корелацију два испита, јер ако се матура не вреднује за упис на студије ђаци неће бити мотивисани да се озбиљно спремају, а ученици би били двоструко оптерећени ако се постави доњи праг као услов за завршетак средње школе, Бабић каже:
„Тај доњи праг се може поставити ниско као на малој матури. Средњошколци и сада морају да полажу испите за завршетак средње школе, само што бисмо овако матурски рад заменили општеобразовним“, наводи Бабић.
Он додаје да ће средњошколци на предстојећем састанку са надлежнима у Министарству просвете инсистирати да добију одговоре на бар нека питања, мада су и сами свесни да све високошколске установе нису доставиле своје одлуке о вредновању државне матуре и начину уписа бруцоша у школску 2024/25. годину.
„Проблем код услова који су до сада објављени је што они опет отежавају упис. Нелогично је и беспотребно на Филолошки и Прави факултет траже математику и било који предмет са листе општеобразовних“, каже Бабић.
Министар просвете Бранко Ружић изјавио је у интервјуу за Курир да је предуслов за комуникацију са средњошколцима да имају прецизне одговоре у вези са условима уписа на високошколске установе, који се тек сада утврђују.
„Државна матура, као реформски искорак, у фокусу управо, и пре свега, има будуће свршене средњошколце и циљ је да им се олакша – да државну матуру полажу у својим школама, у добро познатом амбијенту, с мање стреса и за њих и за родитеље, да добију сертификацију стеченог знања, квалификују се за жељени факултет и определе своје каријерне циљеве. Ово је веома комплексан захват, од државног и општег друштвеног интереса, и ту не би смео бити ни промил простора за било коју врсту политиканства. Одговорно тврдим да ће државна матура бити имплементирана у оном тренутку када све буде кристално јасно, уз нулту толеранцију за било коју врсту изненађења“, навео је Ружић.
До сада је, што се тиче Београдског универзитета, 20 факултета доставило Ректорату своје одлуке како ће вредновати државну матуру, а до краја недеље се очекује да то учини и преосталих 11, који су у саставу УБ.
Foto:Goran Srdanov/Nova.rs
