Наредна, преступна година запосленима у Србији не иде наруку – мање ће да одмарају. „Кривци“ су Нова година која пада у петак, као и 1. мај и Васкрс, који су истог дана – у недељу
ОД 10 нерадних празничних дана који запосленима у Србији следују по Закону о државним и другим празницима, наредне године бићемо ускраћени за два! Главни „кривци“ су Нова година која пада у петак, као и Празник рада и Васкрс, који су у предстојећој години истог дана – у недељу 1. маја! Тако ће се уместо четири нерадна дана, као када су ови празници одвојени, празновати – три, па се неће радити у петак 29. априла и у понедељак и уторак, 2. и 3. маја.
У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања кажу да се у Србији нерадно обележавају државни и верски празници. По Закону о државним и другим празницима у календару нерадних дана од државних празника су Нова година – 1. и 2. јануара, Сретење – Дан државности Србије који се нерадно обележава 15. и 16. фебруара, потом Празник рада – 1. и 2. маја, као и Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембра. Законом је прописано да се „ако један од датума државног празника падне у недељу, не ради првог наредног радног дана“. Када је реч о верским празницима, у Србији се нерадно обележавају Божић – 7. јануара и Васкрс почев од Великог петка закључно са васкршњим понедељком.
У наредној години, међутим, због Нове године и преклапања Првог маја и Васкрса, два омиљена празника за пролећна путовања, излете и „распуст“ запослених, рекло би се да математика празновања у 2016. години запосленима не иде наруку. Али, ако се пажљиво погледа – календар показује другачије. Јер, се сви празници, осим Божића који је у четвртак, идеално „лепе“ са викендом. Тако ће се од нерадних дана предвиђених за државне и верске празнике спојених са суботом и недељом накупити 16 дана одмора. А, с обзиром на то да су многи вични у спајању нерадних дана са викендом, они којима пође за руком да петак после Божића не раде – одмараће се 18 дана.
И етнолози тврде да је у Србији званични календар празновања једно, а незванични нешто сасвим друго. Наш народ, кажу, воли да празнује и свако има рођендан, крсну славу, јубилеје, годишњице, крштења… Срби, по мишљењу етнолога, воле окупљања, да иду у госте и да им гости долазе, било да је реч о породичним слављима или државним празницима. Осим тога, за већину нашег народа празник се не доживљава као празник ако га не спојимо са викендом.
Социолог, професор Ратко Божовић, каже да су минуле деценије ратова и кризе нанеле велики удар традиционалном начину празновања, као и да је наш народ у непрекидној трци за преживљавањем. Ипак, сматра, људи имају потребу да се виђају, а празници су за то – идеално време.
– Празници и имају посебну вредност зато што пружају могућност дружења и опуштања – каже професор Божовић. Али, и поред свега, празнични дани им омогућавају да због свакодневне трке за животом не забораве ближње.
Ипак, иако се често чује да су Срби „прваци у празновању“, званичне бројке то демантују. По светковинама – и даље смо иза или уз раме комшијским државама, јер, на пример, запослени у Словенији и Хрватској празнују 14 дана, у оба ентитета БиХ по 10, а у Мађарској осам дана.
Када је реч о Европи, по броју нерадних дана Србија је око европског просека. У Словачкој и на Кипру празнује се 15 дана, у Аустрији и Грчкој – 13 односно 12. У свету, пак, рекордер по броју нерадних дана је Јапан, са укупно 20 дана празновања.
ДУЖИ ФЕБРУАР
ПРЕДСТОЈЕЋА 2016. година је преступна и трајаће дан дуже, јер ће фебруар имати 29 дана. Многобројни су они који верује да су те године баксузне, али наука за то не мари. Преступне године су неопходне да би се календарска ускладила са астрономском годином. Ако се то не би радило, за 100 година би се календарски било у лету, а у стварности још у пролећу. За следећих сто година грешка би се удвостручила па би наше далеке потомке усред календарског лета завејао снег.
Иначе, 29. фебруар најчешће пада у понедељак или среду, по 15 пута у току 400 година, затим у петак или суботу, по 14 пута, а у недељу, уторак или четвртак по 13 пута.
Ј. МАТИЈЕВИЋ Новости
