Венецуела проживљава једне од најтежих тренутака у својој историји. Инфлација расте вртоглавом брзином, струје има тек за два радна дана, а народ гладује.
Трудница пребира по смећу како би пронашла воће
Некадашња средња класа, која је чинила највећи део становника Венецуеле, данас ровари по контејнерима на улицама Каракаса, пребирајући по трулом воћу и остацима хране у нади да ће пронаћи неку јестиву намирницу.
Три оброка дневно све су ређа појава у економски разореној земљи, а једини који имају какву-такву прилику да набаве храну јесу становници пограничних подручја, који намирнице узимају у суседној Колумбији.
– Живели смо као људи, а улицом смо ишли подигнуте главе. Данас немамо новца ни за један оброк, а камоли три. Морамо да се сналазимо, тражимо по кантама – рекао је Педро Ернандес, учитељ из Каракаса, копајући по трулом воћу.
Венецуела је земља која има највеће резерве нафте на свету. Покојни председник Уго Чавес државу је поставио на здраве темеље, народу обезбедио пристојан живот, а несташице и рестрикције постале су само ружан сан.
Својом социјалистичком политиком супротставио се Сједињеним Државама и ММФ-у и одабрао другачији пут за своју Венецуелу, уз огромну подршку грађана који су уживали у животу средње класе.
Након Чавесове смрти 2013, на чело државе дошао је његов телохранитељ Николас Мадуро, који је покушао да настави са политиком коју је спроводио „Ел президенте“.
Међутим, велики пад цене нафте, од чије продаје је зависила читава економија Венецуеле, пољуљала је Чавесове темеље. Уз преплитање разних фактора који за циљ имају смену власти у Венецуели, али и због несташица основних намирница за живот, Венецуела се очас посла претворила у расуло, а све више очајних грађана тражи смену Мадура и долазак „демократске опозиције“ на чело државе.
В. Филиповић Блиц
