Становници Гроцке и Бегаљице то нажалост најбоље знају – ко се није возио линијом 302, тај не зна шта је пакао! Али ипак, до Београда се мора, нарочито ако студирате или носите робу да је продате… Зато већина на обавештење које је недавно освануло на табли у Устаничкој улици само тужно одмахује главом.
Устаничка улица позната је као „чвориште“, место одакле креће највећи број ГСП линија означених бројем 300 (па на даље – 301, 302,303…) Трасе које ови аутобусу преваљују су дуге, стајалишта ретка, а њима се возе они који до Београда долазе из рубних насеља – Гроцке, Бегаљице, Болеча, Винче…
Проблем настаје када у летњем периоду ионако ретки пласци буду још више смањени, а интервали чекања продужени, па када аутобус коначно наиђе, наступи прави „стампедо“ људи који покушавају да се заграбе за седиште или (још чешће) шансу да уопште уђу у превоз.
По овоме – вечитим гужвама, полураспаднутим аутобусима и вожњи која (ако уопште успете да се угурате унутра) као да траје вечно, нарочито се истиче линија 302 која вози од Београда до Гроцке и Бегаљице.
Зато вероватно и не чуди натпис залепљен преко реда вожње, а који смо затекли на почетној станици 302 у Устаничкој улици:
Путници које смо затекли на лицу места, а који су чекали аутобус нису хтели нарочито да коментаришу „проглас“. Кажу, нема ту ничег новог, тако је сваког лета.
– Проблем је што ми ћутимо, али такви смо. Лепо човек каже: „Изволите, чекајте 302. Ко издржи нека прича“ – у пролазу нам је добацила једна госпођа док је хитала ка стајалишту.
Да се угура у 302. где другде.
Н. Д. Дневно.рс
