Отопљавање које данас стиже у Србију, већ у петак ће нам донети температуре веће од 10 степени изнад нуле. Драстично повећање температуре најтеже ће поднети болесници са цереброваскуларним проблемима, а могуће је да одређене тегобе осете и релативно здрави људи, прича портпарол Хитне помоћи др Нада Мацура.
Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода, након јутарњег умереног и јаког мраза, магле и ниске облачности, очекује нас сунчан дан. Температуре ће бити у порасту од сутра, док ће у петак у Београду бити чак 13 степени изнад нуле. Како истиче др Нада Мацура, ове промене не би требало да изазову неке веће тегобе, али је могуће да одређене здравствене проблеме осете хронични болесници и метеоропате.
– Највише проблема имаће болесници са лошом можданом циркулацијом и хипертензичари, који ће због колебања температуре имати проблема са притиском, а могуће је и да у наредном периоду буде више шлогова – истиче др Нада Мацура.
По њеним речима, асматичари реагују два-три дана пре него што дође до нагле промене температуре, а озбиљнијих тегоба неће бити ни међу здравим људима.
– Код метеоропата могу се јавити главобоље, вртоглавице или проблеми са спавањем – додаје она.
Мацура истиче да време не може да се прилагоди нама, али ми можемо њему, те саветује и како то да учинимо.
– Требало би узимати више течности, витамина и бити умерен у свему. Не треба одмах, са лепшим временом, ићи напоље на трчање, почињати грађевинске радове, а хроничним болесницима се саветује мање физичких активности – предлаже др Мацура.
Страх од топљења леда
А са вишим температурама доћи ће и до отапања леда, међутим, како наводе из РХМЗ, тај процес се неће одвијати брзо.
Према њиховим речима, водостај река је јако низак и пошто ће само топљење да се одвија постепено, не прети нам никаква опасност од поплава.
– Може да дође до формирања чепова на сужењима и код мостова, као и повећаног нивоа воде, али он не може да дође ни до границе редовне опасности од поплава а камоли ванредне – тврде у РХМЗ-у.
Ипак, иако поплаве не представљају опасност, топљење леда прети да причини материјалну штету пристаништима као и власницима сплавова, чамаца и осталих објеката који су на реци. По том питању се, на жалост, ништа не може предузети осим чекати да ледене санте нестану и надајући се најбољем могућем исходу.
Како је јуче саопштено из предузећа Воде Војводине, ниске темепературе, низак водостај и немогућност транспорта леда низводно од Београда условили су формирање ледостаја све од Београда па до надомак Новог Сада, али разлога за бригу нема.
Како се наводи у саопштењу, ванредна одбрана од загушења ледом спроводи на 89 километара Дунава, а редовна на 644 километра Дунава, Саве, Тисе и банатских водотока, пише у саопштењу.
М. Рашић , Д. Ивковић Блиц
