Велечасни Сима нашао се пред једним новим проблемом. Талијану коме је испоручио камионе, се не свиђа то што пара од смећа нема, те не може да му исплати камионе.
Не спавајући ноћима, јер су му финансије ослабиле, поготово када се узме у обзир да је морао да искешира цирке негде око 500 000 хиљада динара због тога што су га неправдено оптужили да ми је бројило неисправно од стране тамо неких људи које није могао да исконтролише, велечасни је дошао у још један проблем.
Талијан се осудио да његовом велечасном бићу ускрати новац од продаје камиона неком тамо еколошком предузећу!
Бедни жабар, помисли велечасни у себи, толико сам га дана јурио по Италији а он мени тако. нема ми друге, него да пронађем неко решење. У тренутку размишљања, тонуо је полако у сан. Као у већини Кустуричиних филмова, сањао је летеће Роме. Они су летели око винчанске депоније. А онда су се брзом брзином, бржом од муње спустили на депонију и узимали секундарне сировине. Затим су се истом таком брзином враћали у небеса. Чувар депоније их није ни примећивао, а количина однетих сировина ближила се милионском износу, и то у еврима. Највише га запањио изглед тог чувара. Личио је управо на њега-велечасног! Е нећете више, помислио је и чувар и позвао свог другара задуженог за аеродром друга Бабића. Са њим се договорио да сви летови изнад депоније буду забрањени… Велечасни Сима се након тог договора тргнуо из сна и пробудио са осмехом на лицу. Сетио сам се, повиках наглас.
-Човече јеси ли добро, чега сећаш сада у ово време, јер опет неке твојехм, гх, пф, узвика му пробуђена жена..
-Спавај женче, ти знаш да сам ја после свега остао са тобом. Имам решење за наше проблеме, решићу их сутра..
Сутрадан, одмах након што је дошао на посао, отишао је до комуналне инспекције. Како то бива по новом напредном обичају, око њега су сви полетели како би му рекли што више речи хвале. Велечасни је отишао, када је узвратио полтронима, до канцеларије начелнице.
-Слушај, пронађите начин да инспекција, ако треба иде од куће до куће и нека пише неке опомене-казне свима онима који не плаћају смеће, узвикну Сима.
-Али, како ћемо то то није у надлежности инспекције, одговори начелница.
-Није било ни рушење канализације и водоводног прикључка па сте се снашли. Си видела како су прошли они који ме нису послушали, а? Нађите решење, не занима ме како, узврати Сима и оде из канцеларије.
У повратку је пронашао пар привредника са територије ГО Гроцка и заказао им састанак. Странка је нарасла, избори иду а он војску мора да запосли.
На састанку им је Сима изложио разлоге због којих је иницирао оснивање овог саветодавног тела којем је понудио несебичну помоћ и сарадњу при раду. Грочанима је то објаснио како је неопходна квалитетнија сарадња између привредника и локалне самоуправе која би резултирала јачом привредном активношћу на општини и бржем развоју привредног приватног сектора.
-Не занима ме како, али ја морам да запослим још људи, иду избори био је изричит Сима…
П.С Да је истинито и није, да је неистинито и није…
Жељко Маторчевић
