Данашња Гроцка као скуп пропалих „медијских“ звезда које сместе у задругу или парове и они ту живе.
Можете ту видети разне ликове исте оне попут ових ријалитија. Као све је у реду, а овамо главна гледаност је када хоће једни другима очи да поваде, када једни другима ј.бу све по списку. Па онда дал’ ће се неки и поје…и међ’ собом. У крупном плану седе учесници, главне звезде. Фали још само да чачкају нос и праве куглице. А онда им донесу хране и пића и народ гледа како они пијанче као да су у некој кафани на крај села. Биће ту пијаних ко летва, певаљке које креште пијане без плеј бека. Биће и по нека баба да држи реч о моралу. И све може али без вређања на националној основи , јер то води тренутној дисквaлификацији. А све је остало дозвољено, туча поготово јер тако напредујете у каријери.
Живот нам је овде у Гроцкој као у некој серији. А то су серије најјефтиније продукције где главни јунаци или су слепи па на крају серије чудесно прогледају или су неки непокретни па на крају чудесно проходају. Шта о томе рећи него о неизмерној срећи наших домаћица које су силом прилика то што јесу.
Њихове вести су као из деведесетих. Нигде проблеми, нигде стварности, само пљуште оптимизми главних актера. Ко да су добили своје ТВ серије.
Супер нам је програм, одличан нам је програм, само је мало досадан. Некада давно у представи ” Радован трећи ” рече Зоран Радмиловић у препуном Атељеу 212…
Живот нам је сведен на на слегање раменима. Туњави, заједљиви и даље навијамо за политичке таборе који нас ево деценију праве будалама. Када се мало заситимо они се договоре па направе нове. И свака будала има свој табор. И сваки табор се за време избора такмичи колико ће више будала кренути у агитацију да би после избора закључили ко је више имало будала те сезоне. Е баш такви владају у Гроцкој!
Па колико смо пута изашли на изборе? Какав нам је живот? Туњав, злобан, обесмишљен, сиромашан, а ми и даље верујемо у исте ликове који се врте у круг већ дуго. И докле су нас довели?
Све је више незапослених. Контејнера има све мање и све су празнији. Сваким даном све се мање купује од хране па до јефтиних чарапа. Па људи моји, кад сте купили задњи пут неке скупоцене, квалитетне гаће? Крпимо све и буџимо. Буџимо живот, буџимо се кредитима, буџимо се надом усмереној на политичаре који нас редовно зајебавају и лажу.
Идемо лети на море па макар и цркли после од дугова ал’ нека комшије виде да ми још имамо бре! По домовима здравља третирају нас као стоку, преписују нам лекове ко РТС репризе. На положајима по општинама поштари, фризерке, шахисти, насилници, трговци девизама, самозвани wеб дизајнери, саветници за финансије они који су иза себе сјебали три предузећа и ништа им не фали.
Купујемо најјефтиније кондоме бар да нам секс буде повољнији. Кад се појави по маркетима, драгсторима повољно месо сви навале да купују. Месина бато! Кркај! Ма има да ти кажу : ” Ћути, не свирај… Видиш бре како је јефтино”! Ми смо народ јефтиних аршина. А то што је нека смрзнута лешина долетела Новаком (авионом) из Бразила нема везе. Воће које купујемо иструли за дан, једеш а све си гладнији јер организам нема довољно хранљивих састојака па тражи мучен да се нахрани, а стомак препун свакаквог ђубрета. Хлеб као од гуме. Када поједеш пљескавицу на киоску за 250 дин останеш у недоумици дал си појео месо или соју. Шаргарепа на пијаци насликана а еластична као да је гумифицирана, треба јој времена да се скува као некадaшњој јунетини без да се додаје шећер. .
Купујемо јефтину обућу која нам уништава стопала и криви кичму. Облачимо на себе разне мајице од ко зна којег рециклираног материјала и преко пора коже удишемо чист отров. Битно је да је јефтино! Једни беже у секте, други од своје вере праве инстант вере, трећи медитирају, четврти изигравају будисте! Људи па ми смо прсли ко лајсне! Редовно једни друге подјебавамо, смештамо подлости, јер никако да схватимо колико смо глупи. Јеб..о једни друге по фамилији, комшилуку, колективима уместо да ту енергију преусмеримо на оне због којих ово пишем.
Одеш на посао,радиш, чекаш плату она брже оде него што дође. У страху дали ћеш успети да отплатиш рату за кредит, хоћеш ли имати хране и огрева. Да се напијеш од муке у кафани скупа работа јер тура пића= дневни бакалук. Молиш Бога да ти аутомобил сав онакав крнтијаст поживи до следеће регистрације. Свео ти се живот на чекање истека рока трајања.
Смисао се изгубила када смо окренули леђа мудрости, образовању, књигама,изложбама, писањима, култури и сличном. Некад си кроз музику имао поруке мудре, а данас кроз њу слушаш најогавније примитивизме. А народ све више тихује и чека.Чека светло па таман оно било и на крају тунела!
Ако неко угледа светло нека пири да се разбукта, крајње нам је потребно иначе… Збогом Гроцко, збогом Србијо…
Коле из Гроцке
Насловна фотографија: Сасвим случајан избор
*Лични став аутора текста није и мишљење Жиг инфа
