На стотине поштовалаца лика и дела Јосипа Броза Тита почели су да се окупљају данас испред Куће цвећа на Дедињу још од раних јутарњих часова како би обележили 37. годишњицу од смрти некадашњег председника СФР Југославије (1953-1980) и лидера КПЈ (1937-1980).
На десетине аутобуса пристиглих из Македоније, Босне и Херцеговине, Словеније, Црне Горе, паркирано је испред Музеја Југославије.
– Из Бањалуке сам, дошли смо још око осам сати. Графичар сам по струци, спојио сам љубав према Југославији и посао – рекао је Драган Игнатовић који се појавио у мајци са ликом Јосипа Броза, али и пионирском марамом око врата.
Посебну пажњу међу многобројним југоносталгичарима привукли су кинески туристи.
– Дошли смо у оквиру туристичке туре. Не знам баш много о Титу, али знам о комунизму – рекао је Шоунг Феј (46) који је дошао са супругом.
И кинески туристи у Кући цвећа
Домаћини из Музеја Југославије, у оквиру којег се налази и Кућа цвећа, очекују велики број посетилаца током дана.
– Људи су већ стајали у редовима у 10 часова када смо отворили врата музеја – рекли су нам љубазни домаћини.
Ни ове године посету Кући цвећа нису пропустили Суботичанка Марта (62) и бивши Сплићанин Барба (75) који живе на северу Војводине.
Марта и Барба дошли из Суботице
– Увек долазимо за 25. мај, али смо сада решили да мало променимо. Тито нам је значио скоро све у животу. Много смо путовали, а сада више не можемо тако да се дружимо, остао нам је само фејсбук. И даље бих волела да постоји Југославија, али нема шансе – рекла је Марта.
У Кући цвећа се појавио и Титов унук Јосип Јошка Броз, који је искористио прилику да се упише у Књигу жалости.
Ни Јошка Броз није изостао
– Да Тито није ваљао не би се данас спомињао. А много је оних који покушавају да униште сећање на њега – рекао је Јошка Броз.
Међу млађим генерацијама био је брачни пар Филиповић из Македоније. Гордана је рођена у години Титове смрти, па не памти много из прве руке, али због супруга, који толико воли некадашњег председника СФРЈ да док је говорио о њему расплакао се.
Пар из Куманова
– И са децом смо долазили овде. Били смо и на путу за Хрватску, али је Драган инсистирао да свратимо успут – каже Гордана.
Чика Руле
Чика Руле, најпознатији ударник из Умчара, већ је у пет сати био је на Дедињу.
– Мало пешке, мало возом, па аустобусом, није ми тешко. Чекам 15.05 сати и тачно тада, по традицији улазим унутра – каже он.
У књизи жалости поруку је свом маршалу оставио и пуковник у пензији Василије Радовић, који је учествовао у биткама на Неретви и Сутјесци.
– Долазим овде сваког 4. и 25. маја. То је био човек који није значио само Југославији, него и целом свету – сетан је Раде који додаје да у та времена ни станове и кола нису закључавали.
Југославија им још у срцу
На целом простору око Музеја Југославије много је људи који су оргнути заставама СФР Југославије, са пионирским марамама, беџевима, свиме што асоцира на некадашњу државу.
Милена Родић Блиц
