Пре него што је смењен од стране Алекксандра Вучића, окарактерисан у свим медијима као бахати директор Железница Србије, постојало је бар пет разлога за смену Драгољуба Симоновића данашњег председника ГО Гроцка.
За мање од годину дана, колико се налазио на челу „Железница“, Драгољуб Симоновић је направио неколико бахатости због којих смењен.
Јел има неких проблема? Драгољуб Симоновић, председник Гроцке и ОО СНС-а
Једни од разлога је било и ухлебљење пола Врчина као и чланова најуже породице. Наиме, Симоновић је одмах на почетку своје владавине у „Железницама“ сменио готово цео менаџмент , а велики број позиција добили су страначки стручњаци углавном из Врчина. Тако је за возача ангажовао Јасмину Теофиловић, а њен презимењак Негослав је напредовао до директорске функције. Са тадашње изборне листе СНС у Гроцкој најбоље је прошао Мирко Добројевић који је постављен за директора ћерке фирме „Железница“ – Заштитна радионица. Наравно, и он је из Врчина.
Осим за Врчинце, Драгољуб Симоновић је нашао ухлебљење и за свог сина Јовицу Симоновића и то у државној фирми “ПМЦ инжењеринг”, ћерки фирми СДПР-а. Јовица Симоновић је тада постављен за руководиоца групе за припрему и то само два месеца пошто је његов отац именован за првог човека „Железница“. Симоновић јуниор је завршио приватни факултет а у “ПМЦ инжењерингу” радио је као економиста.
Након смене у „Железницама“ Драгољуб Симоновић постаје владар из сенке у Гроцкој а затим 2016. Године поново је постављен за председника ГО Гроцка.
Његов син, Јовица Симоновић након што се писало да је запослен у „ПМЦ инжењерингу“ каријеру започиње као в.д директор Центра за разминирање.
Јовица Симоновић испред Србије у Женеви на међународном састанку директора националних центара за разминирање и саветника УН.
Како се наводи на званичном порталу, надлежности Центра су одређене Законом о министарствима и приликом формирања сваке нове Владе, одговарајућим чланом Закона о министарствима, дефинише се делокруг Центра. Центар је кадровски оспособљен и технички опремљен за обављање послова који су му Законом стављени у надлежност. Влада Републике Србије усваја Програм рада Центра и Извештај о раду Центра.
Директора и заменика директора Центра поставља Влада и они имају статус државних службеника на положају. Средства за рад Центра обезбеђују се у Буџету Србије. Плате и друге накнаде запослених и постављених лица одређене су према Закону о платама државних службеника.
Континуирано кршење Закона о јавним предузећима
Како пише Инсајдер, Скупштина Србије усвојила је крајем фебруара прошле године Закон о јавним предузећима, који предвиђа да се директори јавних предузећа бирају на јавном конкурсу.
Иако су према том закону професионални менаџери у свим предузећима морали бити именовани најкасније до 4. марта 2017, од 37 јавних предузећа у законском року конкурси су окончани, а нови руководиоци постављени у свега три.
Закон о јавним предузећима прописује и да вршилац дужности директора може бити постављен до именовања директора јавног предузећа, по спроведеном јавном конкурсу, а на период не дужи од годину дана. Према Закону, међутим, и вршилац дужности мора испуњавати исте услове као и кандидат који се за позицију директора бира на конкурсу.
То значи да би в.д. директора, као и будући директор, требало да има најмање пет година радног искуства на пословима за које се захтева високо образовање и најмање три године радног искуства у делатностима којима се бави јавно предузеће. Услов је и да не буде члан органа политичких странака.
Именовање Јовице Симоновића, сина председника Гроцке и ОО СНС-а још један је доказ да представници власти, институције и јавна предузећа, годинама уназад подређују партијском, уместо државном интересу.
Деминер тешко повређен приликом уклањања заосталих бомби на Копаонику
.jpg)
Подсетимо се на Копаонику је крајем августа 2016., на Панчићевом врху, у близину „куполе“ Центра за контролу летења и окретишта жичаре „Крчмар“ тешко рањен деминер Младен Глуховић (42) са Пала у Босни и Херцеговини. Он је био део екипе фирме „Сатурија“ која је овог пролећа радила на уклањању заосталих касетних бомби, рањен је када је, након што је подигао бусен испод кога се налазила бомба, експлодирала направа МК-4 која му је нанела тешке повреде по свим деловима тела.
Директор Центра за разминирање Јовица Симоновић са сарадницима налазио се тада на Копаонику, одакле је поручио да се утврђује чињенично стање о незгоди која се догодила приликом деминирања.
– На територији Србије постоји још три милиона квадрата сумњиве површине, на којој се налази касетна муниција – указује Симоновић. С обзиром на то да том приликом није откривана и уништавана неексплодирана касетна муниција која је продрла у земљу, тај посао се сада обавља како би се у потпуности осигурала безбедност људи.
За Жиг Инфо:
Жељко Маторчевић
