Апатин је био и остао место ходочашћа Немаца још од XVIII века, када су изграђени први темељи за католичку цркву Узнесење Маријино 1748. године, у којој се налази једини кип црне Богородице са црним Бoгомладенцeм, које је Дунав, променивши свој ток, поплавио 1795. године, и када је Апатин нашао своје данашње место на левој обали моћног митског Истара.
Трново дрво, које припада врсти gleditsia triacanthos и по предању је од овог дрвета направљен трнов венац, који је Исус Христос носио током свог страдања и када су га разапели на крст, те 1795. године је донето из Јерусалима и засађено 15. августа, на дан постављања нових темеља за католичку цркву Узнесење Маријино, и још стоји у центру Апатина и подсећа на минулу историју овог града, који се први пут спомиње у списима, под овим именом, 1011. године, иако су те просторе од праисторије насељавали људи и има остатака Сармата, Келта, Гота и других народа.
Град на обали Дунава, у Бачкој равници, у I веку био је римски шанац са утврђењима и значајан за одбрану провинције Паноније, а насељен Словенима.
У близини Трновог дрвета је споменик и Краљу Иштвану, односно Стефану, мађарском првом краљу, који 896. године и Апатин укључује у своју новоформирану државу, а од 1011. године прелази у хришћанство. Споменик је подигнут 2011. године, као обележавање хиљадугодишњице, иако је тадашња Мађарска држава краља Иштвана била насељена махом словенским становништвом.
За време Стефана Лазаревића враћа се Апатин у српске руке 1417. године, али већ 1541. године освајају га Турци, односно постаје део Отоманске империје и бива њен део наредних 140 година.
Великом сеобом под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године део избеглица насељава Апатин, Сомбор, Пригревицу и околину, док Немци стижу, организовано сакупљени у месту Улму, тек 1748. године и силом исељавају Србе углавном у Стапар.
Апатин је проглашен 1760. године за град и стално трговиште са посебним статусом, а од 1756. године има и пивару, која је друга по старoсти у Србији, одмах после панчевачке.
У Другом светском рату био је део територије под окупацијом Мађара и Хортијеве власти, а по ослобођењу 24. октобра 1944. године, почиње поновно досељавање Срба, овај пут су ту махом насељени житељи Лике.
Након толико историје и сукоба, етничких и верских промена, тек 1998. године почиње градња Православне цркве Сабор светих апостола, која је завршена 2008. године и тако је после 250 година Апатин опет добио Православни храм.
Али још није и сигурну граници на Дунаву према Хрватској.
Снежана Недић
