Воћари у Гроцкој и околини могли би да производе 200 хиљада тона воћа, што би подмирило потребе нашег тржишта, а више од половине би претекло за извоз. Производња у том крају, који су у време старе Југославије називали српска Калифорнија, данас је много мања.
Ове сезоне трешње су родиле као никада пре! Није било кише, па је и један од највећих проблема у берби – пуцање плодова, ове сезоне изостао.
Бележе се одлични приноси, а произвођаче је притисла велика мука. Откупна цена само 50 динара за килограм трешања!
Црвене се гране од бурлата, кармена, кордије, регине… Али у Ритопеку, селу код Гроцке, најпознатијем по производњи овог воћа, берача је мање него икад досад. Читаве плантаже остају необране. Врућ ветар и суша „уситнили су“ плодове и већина рода је друге класе, па се узгајивачима није исплатило да плате бераче. Мање од половине овогодишњег приноса је првокласног квалитета, који захтева руско тржиште, на ком трешње из Ритопека деценијама проналазе купце.
Колику год количину да имате када израчунате све трошкове, почев од цветања па до бербе, испада да нисте зарадили ништа.
Трешња се увек добро држала и по овако срамотној цени се никада није продавала. Произвођачи зову, јадају се – род пропада јер се не исплати брање, па све указује да је овако ниска цена вештачки изазвана.
Не „цвета“ ни код откупљивача. За Русију, која им је највеће тржиште, из откупних станица свакодневно одлазе највише два шлепера трешања, што је за трећину мање него минуле године. Проблеме, међутим, нису донели само ситни плодови, већ и нова уредба Руске Федерације о увозу воћа из Србије, која је на снази од јануара.
– Нова правила су нам много успорила рад – каже Наташа Павловић, сувласник „Фарма фрута“ из Ритопека. – Радимо дан и ноћ. Сваки шлепер мора да преконтролише фитосанитарни инспектор, а то некада траје сатима. Проверавају се безбедност и исправност хладњаче, „здравље“ плодова, гајбе и палете… У шлепер стаје око 18 тона трешања од 48 произвођача с којима сарађујемо. За сваког од њих морамо да имамо комплетну документацију – број катастарске парцеле, потврду о газдинству из текуће године, биљну структуру, књигу третирања… И због најмањег административног пропуста, као што су погрешно унети број парцеле или име власника, може да нам пропадне утовар.
Уз све то, како каже, ту је и документација од шпедитера, па возач са собом носи килограме потребних папира.
– А све то је последица несавесних извозника који су на руско тржиште покушали да извезу туђе, а не српско воће – додаје Наташа.
.jpg)
МНОГИ ПРОИЗВОЂАЧИ ХТЕЛИ ДА ПОКЛОНЕ ТРЕШЊЕ
С обзиром да им се трешња није исплатила, многи произвођачи су хтели да је поклоне, првенствено вртићима и другим установама од јавног значаја. Међутим, прописи налажу анализе, контроле, санитарне потврде, јер другачије не могу да приме храну. Због компликоване процедуре, многи су од овогодишњег рода одустали, те он пропада на парцелама пољопривредника. Мала количина трешања је потрошена за производњу ракије, али како овај производ није баш најбољег квалитета од ове сорте воћа, тај број је занемарљив и свакако не може донети добит. С друге стране, председник ГО Гроцка, Драгољуб Симоновић је јуче без икаквих проблема поклонио редакцији једног београдског таблоида трешње и кајсије, због како се наводи добре сарадње.
Многи произвођачи се плаше да је са трешњом почело, наставиће се и са другим воћем. Креће кајсија, вишња, бресква, па нектарина, шљива, јабука , крушка.Омалини и купини да не говоримо, јер малинари већ протестују због ниске цене.
За Жиг Инфо:
Жељко Маторчевић
