552
Ове измене закона пред посланике у Скупштину стигле су 9. јануара ове године, а уколико би предлози били усвојени, готово целокупан систем здравственог осигурања био би знатно измењен. Посланици ће их разматрати у среду.
Како је најављено из парламента, посланици ће на тој седници разматрати и измене и допуне Закона о супстанцама које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци, а на дневном реду наредне седнице биће и Предлог закона о предметима опште употребе.
Ево у којим доменима здравства се могу очекивати промене.
Побољшање положаја родитеља болесне деце
Родитељи болесне деце до сада су током боловања примали 65 одсто плате, а сада ће надокнада изностити свих 100 одсто, уколико на скупштинској седници буде усвојен нацрт закона о здравственом осигурању. Положај родитеља чији малишани болују од малигних, метаболичких или хроничних обољења, биће побољшан и у том смислу да ће они моћи уз своју децу да буду све до њиховог излечења или до пунолетства детета.
Ипак, право да одсуствује с посла до 18. рођендана болесног детета, родитељ ће морати да обнављана сваких шест месеци.
Дуже боловање
Новим законом уређују се питања која се тичу боловања. Новина је да изабрани лекар утврђује привремену спреченост за рад до 60 дана, уместо до 30 како је сада у важећем закону. Међутим, ништа није мењано када је реч о томе ко ће то боловање исплаћивати. И даље ће првих 30 дана плаћати послодавац, а од 31. дана боловање ће исплаћивати РФЗО.
Медицинска помоћ и без здравствене књижице
Према садашњем закону, они који немају оверену здравствену књижицу имају право само на хитну медицинску помоћ. Међутим, предлогом закона о здравственом осигурању предвиђено је да ће грађани без здравствене књижице моћи да добију и палијативно збрињавање (активна и свебухватна брига о пацијентима који болују од тешких и неизлечивих болести). Такође, биће им доступне и обавезне вакцине и имаће право на имунизацију и скрининг прегледе.
Палијативно збрињавање, односно збрињавање умирућих пацијената, без обзира на врсту и тип болести, пашће у целини на терет осигурања. Та нега подразумеваће отклањање психолошке и физичке патње, односно бола здравственог осигураника.
Превентивни прегледи
Када су у питању превентивни, односно скрининиг прегледи, корисници здравственог осигурања биће позивани на ове прегледе. Ономе који се не одазове или не достави оправдање за изостанак, а до следећег циклуса позивања на скриниг оболи од болести за коју је позиван, онда ће да сноси трошкове лечења и то у износу до 35 процената пуне цене лечења, пише у предлогу Закона о здравственом осигурању.
Ова новина узбудила је грађане, који сматрају да је циљ ове мере заправо кажњавање грађана. Међутим, како објашњавају, намера је да се подигне свест о превентивним прегледима, односно скрининзима.
Тренутно се у Србији раде три скринига – на рак грлића материце, на три године, рак дебелог црева, на две и рак дојке, на две године. Очекује се да ускоро отпочне пракса превентивних прегледа за рано откривање још три болести: кардиоваскуларних болести, депресије и дијабетеса.
Хоспитализација без упута
Још једна од новина је да, осим изабраног лекара, и лекар специјалиста који пацијента лечи по упуту изабраног лекара може непосредно да упути пацијента на болничко лечење уколико процени да је тај вид лечења потребан. То значи да уколико пацијенти морају да остану у болници, не морају да се враћају код лекара опште праксе у дом здравља по упут.
Допунски рад лекара
Лекари који буду желели да раде на више места, то ће моћи и да ураде, али након што испуне норму у државној установи у којој су запослени. Допунски рад биће ограничен на трајање трећине радног времена, у тој истој установи, а ко буде желео да ради на овај начин, мораће да потпише анекс уговора о раду с
Такође, лекари ће у оквиру допунског рада имати могућност да остваре сарадњу са највише три приватне медицинске установе.
Приватно-јавно партнерство
Приватне медицинске установе моћи ће да изнајмљују простор од државних установа у трајању до 20 година, уколико нека од тих државних установа има простор који не користи и може да издвоји. Приватници ће бити у обавези да опреме простор, а након истека периода изнајмљивања, када се иселе, опрема припада држави.
Ипак, поставља се питање колико ће наслеђени апарати, стари 20 година, побољшати медицинску негу корисника државног здравственог система.
Пацијенти би се у медицинским установама основаним на основу јавно-приватног партнерства лечили о трошку основног здравственог осигурања, лечење предузетника би плаћао РФЗО.
а матичном здравственом установом, у којем ће бити дефинисан њихов ангажман ван радног времена.
Могућност доплате за боље услове лечења
Дата је могућност да грађани који желе бољу и квалитетнију медицинску рехабилитацију, лекове, медицинска средства и здравствене услуге то могу и да доплате. Примера ради, уколико је пацијенту потребно неко помагало на терет осигурања, РФЗО може да му изда механичка колица. То помагало ће свакако вршити функцију, али ако лекар сматра да му требају боља колица, предложено је да се таквом лицу исплати новчани износ у висини колица која би добио на терет осигурања, а онда он сам доплати за боље помагало.
Омогућен бесплатан транспорт за удаљене болеснике
Проширена су права на накнаду трошкова превоза. Пацијенти којима је до прве здрасвствене установе потребно више од 50 километара, убудуће ће имати плаћен превоз. То право ће моћи да остваре уколико су прешли 50 километара да би дошли до лекара, односно ова новина искључиво је везана за километражу коју пацијент мора да пређе да би се лечио, што је загарантовано право свакога од нас.
Бесплатан транспорт посмртних остатака донора органа
У нови закон укључено је и право на накнаду трошкова превоза посмртних остатака оних људи којима су извађени органи ради трансплантације у здравственој установи која се не налази у месту пребивалишта покојника. Транспорт ће ићи на терет РФЗО.
М. Милојковић Блиц
