По наређењу управе логора Јасеновац, све нове групе заточеника довођене у Јасеновац одмах су убијане и бацане у реку Саву, док су стражари, командири, особље логора и остали били ангажовани на уништењу архиве, циглане, ланчаре, магазина, барака. Расподелили су се тако да једни убију новопридошле и преостале логораше, други да униште документацију и запале бараке, док је трећа група била задужена да подметне мине и дигне грађевине у ваздух, како би уништили сваки траг својих гнусних злодела.
Усташе су ликвидацију почеле од женског логора и 21. априла 1945. године убили су последњу групу, коју је чинило око 80 логорашица. Преостали логораши, заточени у Циглани, схватили су да их чека сигурна смрт и испланирали су пробој. Од 600 логораша, који су учествовали у пробоју, преживело је само 117. Пробој су почели у 10 сати ујутру, а они слабији међу њима напали су усташе, које су се повукле и сакриле по бункерима и извидницама на логорском зиду. Највише логораша је страдало док су бежали од логорске зграде до логорске капије, на путу, у хладној и набујалој реци Сави, на ливадама око логора и прилазима шуми код Кошутарице. Другу групу од око 470 логораша, који су остали у Циглани, усташе су убиле следећег дана и спалиле заједно са објектима. Истог дана, 22. априла, неколико сати касније, започео је пробој логораша из другог објекта у логору Кожаре и од 147 логораша пробој је преживело свега 11. Логораши су бежали из логора према Сави, низ јасеновачке улице, трчали су према пољима и железничкој прузи. Усташка потера за њима трајала је читаву ноћ. Последњег дана постојања логора у Јасеновцу, од преосталих 1.220 логораша, убијено је 1.103.
Списак логораша, који су преживели пробој из Логора III Циглана: Јешуа Абинум, Шимун Абинум, Миливоје Адамовић (или Адановић), Живко Аџић, Арсо Алексић, Драгутин Антолчић, Јаков Ауферљо, Десимир Бајић (или Бајеш), Салко Бајрић, Јулијус – Ђуси Бинг, Мирко Бокшић, Карло Вајс, Славко Васић, Лазо Велисављевић, Момир Видовић, Саво Влакетић, Љубо Врањеш, Жарко Вучинић, Раде Вучковић, Чедо Вујчић, Павле Вуковић, Срђан Гагић, Јерухам – Јерко Гаон, Живко Гисовић (или Гиговић), Михајло Гојковић, Алија – Ацо Грабовић, Гојко Грбић, Иван Грегорић, Иван Гргурин, Валтер Грин, Мирко Гужвица, Антун Далпонт, Иво Дедић, Славко Дедуш, Саво Делибашић, Стево Делић, Милош Деспот, Ранко Дрвеница, Марко Ђурић, Јосип Ерлих, Драгутин Жигер, Иво Жунић, Божидар Живковић, Карло Зебац, Базил Зуколо, Ранко Илић (или Бранко), Илија – Немила Ивановић, Карло Јагар, Јово Јагодић, Владимир Јовичић, Стево Каран, Владо Каснер (или Кастер или Кастнер), Раде Кесић, Лео Клајн, Ото Клајн, Фрањо Луцић, Милош Макијевић, Јозо Марић, Стеван Мамула, Михајло Марић, Јово Машић, Љубомир Михајловић, Ервин Милер, Милутин Мирић, Јоцо Моргнштерн (или Моргенштерн), Шимон Монтриљо, Цвијетин Ненадовић, Нико Николић, Ђорђе Папрић, Срето Петровић, Саво Петровић, Давид Пинто, Марко Поповић, Радован Поповић, Миленко Поткоњак, Лазар Радосављевић, Јанко Рајаковић, Душан Рајшић, Милан Ракић, Перо Ракић, Арсен Ралић, Миле Ристић, Димитрије Ромањак (или Рамоњак или Ромањек), Макс Сабљић, Никола Сертић, Раде Симоновић (или Шимуновић), Јово Стјепановић, Ристо Стјепановић, Милутин Стојаковић, Рајко Стојаковић, Иван Татарко, Авдо Хаџиомеровић, Чедомил Хубер, Јаков Цазев, Едо Шајер, Иван Ширановић, Драгутин Шкргатић, Изидор Штајнер. Списак логораша, који су преживели пробој из Кожаре: Мирослав Ауфербер, Егон Бергер, Заид Букуревић (или Захид), Владимир Царин, Душан Зец, Јаков Кабиљо, Јосеф Конфорти, Стојан Лапчевић, Леон Маестро, Никола Миљевић, Ђуро Ручнов.
Осим набројаних преживелих логораша, скривајући се у логору успели су да преживе још и Стјепан Кешеровић, Вељко Ћирић и Јован Живковић, као и ранијим бегом, препливавши Саву, успели су да се домогну слободе Јакица Атијас 19. априла и Лазар Јанков 21. априла.
Снежана Недић
