Свакодневно слушамо лажна обећања и то тако траје неколико година. Када ћемо да кажемо доста? Доста лажима, преварама, пљачкама и пуњења џепова са нашим сопственим новцем. Када ћемо да бринемо о својој деци, а не њиховој?
Биро за запошљавање радника више не ради, него што ради. Посао се данас може добити само са чланском картом.Ти послови су углавном под уговором о привремено – повременим пословима.Од личног дохотка одређени проценат мора да се уплаћује у партијску касу.
Индиректно ми финансирамо једну политичку партију, а са тим нашим новцем они од неодговорних грађана купују гласове, да би и даље остали на власти.
Код нас су на власти особе које никада ништа нису радили (већина њих). За њих је политика занат, а не брига о својим суграђанима. У јутарњим часовима крећу каравани према општини. Уписују се у некакве књиге и разилазе се по Грочанским кафићима, где трошкаре своје високе личне дохотке.
На послу можете видети само појединце из комуналних служби. Али и они нису у могућности да обављају свој посао, јер су од појединих функционера ангажовани да за време радног времена раде на њиховим имањима где копају , бацају ђубре и секу им дрва за зиму. Сви ћуте, нико не сме јавно да проговори. Исто тако је било и када су за време радног времена радили на Сребрном језеру, изграђивали Грочанско дедиње.
Већина наших функционера је необразована, али су за то квалификовани лопови. Краду све што се покрасти може. Краду воду, струју, новац из буџета, будућност наше деце , краду нам године.
Свако од нас треба да бира коме ће да укаже поверење да води нашу општину. Оном који може да располаже нашим новцем и будућношћу наше деце. Зашто морамо да смо најсиромашнија општина? У неколико задњих година није отворена ни једна фабрика. И оно мало што смо имали је позатварано.
Нећу да Вас више оптерећујем корупцијом, лоповлуком и непотизмом који цвета око нас. Ни Бог нам не може помоћи ако се не дозовемо памети.
Милан Јовановић
