Доносимо вам приче о активним грађанима који су решили да део свог времена посвете да направе неку промену набоље у својој улици, месту, граду. Сазнајемо од њих како они доживљавају активизам и шта их мотивише да раде за колективно добро. Следећа таква прича долази нам из Суботице из Удружења грађана „Клара и Роса“.
Отварањем прве галерије под ведрим небом, организацијом радионица креативног предузетништва и покретањем онлајн продавнице где се могу погледати и купити дела уметника из Суботице, удружење „Клара и Роса“ наставља да оснажује културне раднике. Ово удружење покренуло је и онлајн радио „Плац“, а за наредне месеце најављују нове радионице, концерте и уметнике којим настављају да буде културу овог дела Војводине. За промени.рс из овог удружења говорили су о својој причи и активизму.
1. Због чега је активизам важан?
Вишедеценијске друштвено-политичке околности у нашој држави, темељно и дубоко убедиле су сваког појединца да његова акција нема моћ да промени ишта. Суграђани су пасивни, незаинтересовани и не верују да је друштвена промена могућа. Друштво је поларизовано, нагиње радикалним десним идејама и негује уверења које се критички не пропитују већ наслеђују са генерације на генерацију. Улога активиста је да буду гласници промена, да непрестано уливају оптимизам и веру да је промена могућа, отварају могућности, доносе алтернативе, подсећају на важност акције и очувања животне средине, грађанских вредности и људских права. Верујемо да су култура и уметност најфинији алати комуникације са суграђанима који постепено могу довести до појединачне промене, катарзе и оплемењивања свакодневног живота.
2. Која је била иницијална каписла да започнете Вашу активистичку причу?
Пројекат “Једна уз другу” реализован од новембра 2018. године до априла 2019. године, који је ујединио суботичке независне уметнице, мапирао је непостојање физичког независног културног простора у Граду, али и снажну потребу за стварањем, повезивањем и изградњом симболичког простора и атмосфере слободе изражавања, истраживања, повезивања и размене. Јачање традиционалних садржаја, националних идеја, све већа затвореност и инертност градских институција као и протеривање стручних људи из јавних културних институција, нагнала нас је да самостално покушамо да унапредимо положај независних уметника, али и да културу и уметност учинимо доступним грађанима Суботице на два језика (српско-хрватском и мађарском), чврсто се залажући за солидарност, децентрализацију, двојезичност, развој критичког мишљења, демократизацију културе и уметности као и буђење грађанске свести. Септембра 2019. године смо одлучиле да ћемо организовано и удружено наставити да, насупрот градској политичкој стратегији, културу користимо као средство које спаја, а не раздваја суграђане.
3. Да ли сте некада (и када) пожелели да одустанете?
Вечита дилема: отићи или остати? Свакодневно се потврђује чињеница да је изазовно функционисање у нашем друштву, нарочито у малом граду у ком је свакодневни наратив заснован на националним поделама, етничком или партијском припадању, бирању стране и добијању награде или казне за свој избор. У овим околностима велики број наших суграђана је, због двојног држављанства, одлучио и успео да оде. Свакодневно сведочимо да свако ко покушава да гради, спаја, уједињује, едукује, активира, анимира, унапређује, покреће, нема подршку већине, те његов рад остаје непрепознат и несхватљив за шире друштвене групе. Такође, дешава се да се резултати туђег рада присвајају и представљају као деловање Градске управе, те напори организације остају непрепознати од стране суграђана. У Суботици је веома неразвијен цивилни сектор, мали је број организација које професионално функционишу јер је изазовно финансијски опстати. Ретка смо организација која се потпуно, посвећено, током целог свог дана бави пројектним задацима. Свесне смо да је за промену потребно време и процес, те да бисмо заиста направиле темељну промену, морамо постепено, стратешки, осмишљено и стрпљиво да радимо, те корак по корак, да свакодневно градимо атмосферу у којој, у будућности, желимо да живимо. Ако одлучимо да останемо, немамо други избор до да наставимо да се боримо за боље друштво, пробуђеног појединца, активног суграђанина који ће нам се у борби прикључити.
4. Који су Вам били највећи изазови током активистичке борбе?
Свако настојање да се неки јавни простор оплемени и редефинише доводи до комуникације са надлежнима, до пребацивања надлежности са једне канцеларије на другу, до писања мноштва захтева, молби, упита и чекања на њихове одговоре. Сусрет са бирократијом, дозволама и непромишљеним одлукама и објашњењима која се некритички преносе (по принципу цопy-пасте) из званичних докумената, чини да се запитамо о појединачној одговорности у тренутном друштвеном уређењу и да схватимо да друштво чине појединци који имају избор да бирају оно што чине. Много пута помислимо да је узалудно оно што радимо те да се боримо са ветрењачама, али сутрашњи дан донесе нову енергију и ми настављамо да радимо оно у шта верујемо. Прекарни радни положај, неизвесно финансирање, бројни захтеви донатора и пројектна бирократија, додатни су изазови на активистичком путу. Оно што је једино извесно је да је ово наш пут, на ком учимо, сазнајемо и откривамо.
5. Најзначајнији тренутак, односно тренутак у ком сте помислили да је вредело труда?
Током сваког пројекта или акције осећамо узбуђење али и радост након успешно организованог догађаја када суграђане видимо насмејане, задовољне и захвалне што се нешто другачије и ново догодило у нашем граду. Много радимо и некад узалудно трошимо много енергије за нешто што се лакше може урадити, али много и учимо, упознајемо, сазнајемо и све нас то лично мотивише да наставимо са радом. У малој средини веома је тешко пронаћи креативан посао, а како су чланице организације са уметничких факултета и истовремено и саме представљају циљну групу за чији се бољи положај боре, успеле су да саме створе креативан, специфичан и аутентичан посао који доприноси и заједници и њима лично. Чини се да кроз овај процес доказујемо да је могуће и у изазовној, малој и затвореној средини успети изградити вредност, ако се стрпљиво, упорно, храбро и промишљено не одустаје од свог хтења. Када одлучимо да останемо, ово је једини избор који имамо.
6. По(р)ука будућим активистима…
Буди промена коју желиш да видиш али не очекуј да ће твоји напори сутра донети резултате и уживај у процесу!
7. Подршка кроз промени.рс нам је значила због…
Подршка кроз промени.рс нам је много значила јер смо у раду са тимом Фондације Јелена Шантић дошли до бројних увида те редефинисали своје задатке и настојања. Прошли смо кроз дугачак пут увиђања да физички независни културни простор није оно за шта смо још спремни, иако нам је то била прва ставка на листи. Много је важније припремити терен за тај културни простор, изградити симболички простор размене, истраживања, слободе, атмосферу у којој је нормално да се припадници различитих генерација, нација, језика, професија сусрећу и сарађују. Тренутно радимо на развоју публике и стварању околности у којима ће грађани Суботице бити у могућности да што више открију, науче, сазнају кроз културу и уметност. Дворишна галерија, Радио Плац – радио заједнице, уметничке интервенције у јавном простору и бројна културна дешавања само су канали којима настојимо да скренемо пажњу, пробудимо, запитамо, окупимо и активирамо суграђане те допринесемо повећању квалитета живота у Суботици.
Тим Фондације Јелена Шантић, Групе 484 и Националне коалиције за децентрализацију, који су нам били подршка у овом процесу, поставили су нас на ноге и неизмерно смо захвалне на заиста искреној помоћи нашем раду, посвећености, начину комуникације, флексибилности и осећају да смо на истом задатку као партнери, а не у позицији донатор-корисник донације, који често зна да буде веома стресан. Заиста смо осећале да гајимо исте вредности и искрену жељу за променом, и да је садржај важнији од испуњавања форми.
Подршка нам је значила јер смо се повезале са сличним организацијама у Србији (често једни другима можемо бити мотиватори и подршка), научиле смо много, преиспитале наша уверења, откриле нове начине функционисања, али и добиле финансијску подршку за наше идеје те изградиле организацију која је препознатљива у Србији.
Аутор фотографија Szerda Zsófia.
