Поремећаји нервног система, промене у понашању, смањен ниво интелигенције, слепило, несаница, али и опасност од стерилитета, болести бубрега, канцер, срчани, мождани удар, само су неке од последице повећане концентрације олова у крви, наглашава у разговору за Нова.рс проф. др Светлана Станишић, докторка физичке хемије.
Према подацима које је недавно објавио чувени научни часопис Лансет, концентрација олова у крви деце у Србији је у просеку 2,4 микрограма по децилитру, што је међу највишим у Европи. У свим осталим европским државама просечна концентрација олова у крви деце мања је од два микрограма по децилитру. Сличне вредности као у Србији могу се наћи још у Румунији, Бугарској и Мађарској, док су веће присутне једино у Молдавији, БиХ и Албанији.
Такође, према овим проценама, преко 164.000 деце у Србији има у крви више од пет микрограма олова по једном децилитру, а скоро 20.000 малишана има вредности олова које премашују десет микрограма по децилитру.
“Велика количина олова у крви деце оставља најтеже последице по нервни систем. Постоји много студија које показују да деца која имају аутизам су управо она чији организам слабије детоксикује тешке метале, не само олово. Код деце која су изложена великом утицају олова, може да дође до пада интелигенције, односно когнитивног пада доживотно, она пате од поремећаја пажње и имају готово све симптоме који се јављају везано за проблеме са централним нервним системом“ упозорава проф. др Станишић.
Осим деце, у највећој опасност од олова у крви, су и труднице.
„Оне су најосетљивија категорија кад су у питању тешки метали, јер они продиру у ткиво плода и негативно утичу на развој мозга. Истраживања у Сједињеним Америчким Државама показала су да олово, када се нађе у високим концентрацијама у ваздуху, код трудница се скупља у пупчаној врпци, што потом утиче на развој плода и на интелигенцију и способности детета. Још 80-их година прошлог века, забрањена је продаја оловног бензина у САД, па је ниво олова у крви становника опао за 80 одсто, а код нас је та забрана доста касније ступила на снагу. Међутим, то олово које оде у атмосферу никада се не губи, већ кружи у води, ваздуху, земљишту. У деловима Србије где су топионице и рудници олова је најгоре. Као Зајаче, у Западној Србији, где је својевремено било много деце која су имала тровања оловом“ каже проф. др Станишић.
Главни проблем у Србији је коришћење ниско квалитетног угља лигнита.
„Из овог угља, при сагоревању, олово завршава у ваздуху, а не у пепелу. Код лигнита је тако, али код квалитетнијих врста угља није. Нисмо ми међутим једина земља која се са тим бори. У Кини 60 одсто енергетике зависи од угља, а у САД 45 одсто. Тако да највише олова уносимо путем ваздуха, који је пун штетних материја, али и преко хране, јер тешки метали улазе у земљиште и воду. Ваздух ћемо решити онда кад решимо индивидуална ложишта и кад грејање пређе на топлане“ наглашава наша саговорница.
Код одраслих се, за разлику од деце, симптоми тровања оловом не виде, само се деси срчани или мождани удар, као последица повећане концентрације олова у крви, за које се верује да је одговорно за 1.460 превремених смрти у Србији годишње.
„Одрасли имају често и проблеме са бубрезима, али и са стерилитетом. Међутим срчани и мождани удар су најчешћи, јер је најугроженији кардиоваскуларни систем. Од 2,3 милиона смрти у Америци, чак 400.000 је последица високе концентрације олова, кажу истраживања” наводи проф. Станишић.
Од олова у ваздуху, је готово немогуће заштитити се.
„Енергетика нас много оштећује, јер се ослања на лигнит, а ми га имамо за наредних 25 година и то нас чека. У Лондону је током једног викенда, средином 20. века, умрло више хиљада људи због угља. Замислите још кад на тај неквалитетан угаљ продају и јаловину, па то све груне у атмосферу и онда у октобру и новембру људи само удишу све те канцерогене материје“ упозорава проф. др Станишић.
Олово криво за скоро милион превремених смрти
Према извештају из Лансета, олово је у свету одговорно за 900.000 превремених смрти годишње, док укупно најмање девет милиона људи у свету умре пре времена због загађења. То значи да тровање животне средине однесе више живота него болести попут ХИВ, маларије, туберкулозе заједно или злоупотребе наркотика и алкохола.
Ана Марковић Нова
