Важна саопштења – победе у рату, порази, пролазак неког краља, повећање пореза, оснивање школе, исплата пензија, мобилизација, распуштање војске, претње окупатора – све су то некада саопштавали добошари.
Добошар је био запослен у општини, био је писмен, имао је јак глас, знао је лепо да говори, а вести је, по правилу, завршавао некаквом досетком. Ишао би од ћошка до ћошка, залупао у добош, сачекао да се народ сакупи, а онда извикивао чувено: „Даје се на знање!“ У време Првог светског рата добошари су позивали регруте у рат. Било их је све до педесетих година прошлог века, када су их заменили звучници окачени о бандере, а затим радио, телевизија и интернет.
Данашњи напредни добошари Гроцке у суштој су супротности са овим изворнима. Ретко ко је писмен, ретко ко лепо говори а о досеткама можете да чујете само: „За све су криви претходни“, „Клевећу“, „лопови“ и слично. Иза данашњих добошара остаће чињеница да је доста тога отишло на „добош“.
Од доласка напредњака на власт у ГО Гроцка од 2012. године па до сада, уништено је чак три јавна предузећа. Од та три предузећа, два су направили напредњаци. Оно које нису направили, а то је ЈКП „Гроцка“ су уништили за мање од годину дана, запосливши преко ноћи више од 80 радника. Како би прикрили своје незнање и бахатост, они су као прави добошари, имали досетку да продају та предузећа страном партнеру, односно те делатности. Када је то учињено, њихова „добошарска“ страна дошла је до значаја, јер је на веома бучан начин и кроз више медија најављивано да је склопљен „посао века“. А кроз тај посао века, биле су укључене канте за свако домаћинство у Гроцкој, нови контејнери и још доста тога. Од тога, испуњено је мало тога. Може се рећи, добошар је био половичан!
Има помало и сличности у некадашњим и данашњим добошарима. Рецимо, организују се славља пред и након избора. Тако се организовало славље у добошарским просторијама, у пост изборној ноћи. Јело се и пило, једном речју преждеравало.
Избори су за нама има већ више од четири месеца, а према чаршијским причама, недавно је дошао рачун за наплату добошарске вечери. Прича чаршија да је рачун је стигао преко кумовских веза из Пожаревца на једну локалну свечану салу која често угошћава добошаре. Власник сале збуњен и изненађен, не зна одакле стиже рачун за доставу пића у износу од 400 000 динара. Позове кумовско предузеће из Пожаревца, да их приупита одакле стиже опомена пред утужење за пиће које није никада ни утрошио, нити му је достављено. Обрни окрени, власник кумовског предузећа, каже му да пита главног добошара у Гроцкој, јер је преко њега наручено.
Из чаршије круже приче да је главни добошар наручио пиће за изборну ноћ која се прослављала у странци. Наручено је, а да власник сале није ни знао да ће рачун ићи преко њега.
-Шта није плаћено, не ево само да позовем Рајковића…. Ево не јавља се… Сад ћу ову малу Матијашевићку,она ми је задужена за набавке… Не јавља се ни она… Знаш шта, за све је крив овај Рајковић, чим се он не јавља. Није ништа боља ни ова мала. Ја не могу да верујем колико они не исплаћују људима, правдао се главни добошар власнику сале.
Није смешно!
Оно што је некад био само лош виц, данас је језива стварност. Ко је икад могао да помисли да ће бесловесна маса блејати у ТВ екране и веровати у лажи које наш Пророк сипа у тонама? Да ли сте могли да замислите да ће бити стварне новине чије насловнице више личе на гласник болнице „Лаза Лазаревић“, него на дело разумног чељадета? Јесте ли и у најружнијим сновима сањали да ће Гроцка постати једна велика Животињска фарма, а Шојић лик који никад неће досегнути своје идоле, оличене у данашњој владајућој класи?
У Гроцкој је створена таква џунгла у којој олош најбоље крчи пут. Ако си уз скуте Краљу животиња, кради, убијај, ни длака ти из крзна зафалити неће.
У исто време, ти си социјални случај; – док његова деца похађају приватне школе, твоје нема ни за месечну карту; – док теби скида од плате и пензије, страним банкама омогућава да одавде исисавају паре. А ти си у кредиту који никад нећеш отплатити…
Жељко Маторчевић
На насловној фотографији: већник Александар Рајковић и председник Гроцке Драган Пантелић
