Воћна Гроцка или „српска Калифорнија“, како јој у протеклом веку тепају, вековима уназад даје савршене услове за узгој воћа. Због свог плодног земљишта дуж међународне реке Дунав, заталасаног терена и одговарајуће климе, Гроцка је одавно надалеко чувен воћарски крај.
– Модерно воћарство Србије је отпочело управо у Гроцкој, и то почетком 20. века (1908. године), када др Јован Јовановић на више од 60 хектара сади засаде трешње, са 7.000 садница допремљених бродовима из Немачке и Француске, каже историчарка уметности Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка.
Успомену на овог великог човека и првог воћара сачувала је грочанско-француска трешња, која је по њему понела популарно име „докторка“.
Од тада па све до данас, некадашња ратарска и виноградарска Гроцка је зелена и „воћна Гроцка“ – позната по свом сласном конзумном воћу.
А чак 90% свих пољопривредних произвођача бави се узгојом различитих култура воћа, док се њих свега 10% бави узгојом повртарских култура.
Гроцка је општина која заузима завидно прво месту у земљи по производњи кајсије, брескве и трешње, треће место по производњи јабуке, и пето место по производњи крушке. Вредан пажње је и податак да општина Гроцка заузима прво место у читавој Србији по укупној површини земље под планташким воћњацима.
На територији општине, традиционално је велика заступљеност и гајења винове лозе, коју су овде гајили још стари Римљани, а којој одговарају сунчане падине Гроцке. Виногради се тржишно понајвише гаје за добијање стоног грожђа, дакле за исхрану, али и за производњу органског вина…
Отуд се на грбу општине поносно налази грозд, симболишући виноградарство овог краја.
Прилог је сниман у легендарном ресторану „Виногради“, некадашњем протоколарном месту еџ Yу, чије окружење лепотом крајолика и засадима винове лозе сведочи о вековним вредностима локалног подручја, које данас представља Општина Гроцка.
