Откад знам за себе трагам за сестром као да ми део душе недостаје. Не верујем да је мртва, говори Бојана Величковић (41) из Смедерева, која годинама трага за истином и сестром близнакињом.
Бојанина мајка породила се природним путем 28. септембра 1981. године у смедеревском породилишту. Бојанина сестра родила се 10 минута по поноћи, а пет минута касније и Бојана.
– Мама није ни знала да је носила две бебе, осим што јој је доктор на једном прегледу рекао да му се чини да чује два срца. Причала је да моју сестру није видела, бабица ју је одмах однела из сале. Вратила се неколико минута касније и родила сам се ја. Показала ме је мајци с речима: „Штета што ти прво није преживело, једнојајчане су близнакиње, биле би идентичне“ – говори Бојана.
Како каже, њена мајка је само то сазнала у породилишту.
– То је све што су јој рекли у болници. Молбе да види своје мртво дете нису помогле. Доктор који је ту ноћ радио није се појавио ни на порођају, а ни касније, цела три дана. Ту ноћ у порођајној сали је била само бабица – препричава она мајчина сећања.
Нису им дали да виде тело бебе
Бојана каже да ни њеном оцу, јутро после порођаја њене мајке нису ништа више рекли, осим што су одбили његову молбу да сахрани дете.
Објашњава да ни дан-данас нема доказа о смрти осим речи бабице као јединог сведока порођаја.
Бојана је управо због тога 2014. године одлучила да крене у потрагу за сестром за коју верује да је жива.
– Наилазила сам на затворена врата. Написала сам ко зна колико захтева надлежнима да добијем било какав документ. Једино што сам имала је отпусна листа из породилишта, без потписа и факсимила лекара. Ни данас, после осам година битке са администрацијом и чиновницима, нисам одмакла много, али сам очврсла у вери да моја сестра није мртворођена – говори она.
Документација „изгорела“
У болници су јој најпре рекли да је документација изгорела у пожару 2003. године. Онда је потврду за то тражила од Сектора за ванредне ситуације где су јој рекли да немају податке о томе.
Када је то саопштила болници нико јој није дао одговор, а њене наредне захтеве су одбили уз образложење да нема право да добије поверљиву документацију, што је оповргла доказима да је најближи сродник.
Инспекција била на терену
Бојана каже да је све затим, пријавила инспекцији Министарства здравља која је изашла на терен где су обавили инспекцијск надзор запослених.
Каже да су је одговори надлежних из болнице шокирали, пошто су лекари рекли „да им није познато поступање с мртворођеном децом тих година, да пријаве смрти нема у болници, да не знају јесу ли тада рађене обдукције мртворођене деце“.
Већина документације до које је дошла је збуњујућа. Тако у препису протокола са неонатологије пише да су примили само једно мртворођено женско дете.
– Како је могуће да неонатологија прими мртво новорођенче, а живо не? Где сам ја, шта је са мном? – говори Бојана.
На трагу
Она каже да је од болничког патолога у тешко читљивом рукопису добила одговор да обдукције тада нису уопште рађене, док је незванично од особља болнице сазнала да то није тачно.
– Осећам да је моја сестра жива. Сви су ме одвраћали од потраге, осим родитеља. То ме још више држи у истрајности. Има још нешто, догађај од пре неколико година. Моји стриц и стрина су на ТВ, током фудбалске утакмице италијанске лиге Јувентус – Торино, видели „мене“ на трибинама. Девојка на којој се задржао кадар била је идентична. Били су сигурни да сам то ја. Зато сам на друштвеним мрежама раширила објаву за несталом сестром са својим фотографијама и превела је на италијански. Можда се моја сестра угледа на некој од њих – каже Бојана.
Нема краја проблемима
У изводу из матичне књиге стоји да је рођено једно мртво женско дете у 00.15, а друго живо у 00.10, иако је било обрнуто.
– На питање због чега на једном документу стоји да сам прво рођена ја, а потом сестра, док је на другим документима обрнуто, из болнице одговарају: „Разлика у времену рођења деце је необјашњива, претпоставка је да је мерено на два различита сата.“ Питала сам три лекара и сваки ми је рекао да је готово немогуће да је она рођена прва јер, ако је била мртва, испречила би се, и мами би морао да се ради царски рез. И како је уопште тако компликован порођај од кога зависе три живота бабица обавила потпуно сама, без доктора – пита се она.
И подаци из матичних књига подгревају Бојанине сумње. Једини документ који је добила из матичне службе јесте једна пријава рођења на којој су уписане обе, и где уместо имена доктора стоји само „лекар“.
– По закону, свака је морала да има пријаву рођења. Пријава смрти за сестру не постоји – лаже она,
Додаје да је упозната са прописима које болница мора да испуни у случају да је дете мртворођено
– Ако је дете мртворођено, болница смрт мора то да пријави у року од 24 часа. Без потврде о смрти не може се уписати у матичне књиге, а те потврде нигде нема. На мој захтев, из МУП-а сам добила одговор да ми је матични број одређен две године после мог рођења, иако сам пријављена месец дана по рођењу. Да ли је моја сестра добила прави матични број тада јер је било неопходно за, на пример, излазак из земље? – упитна је Бојана.
Тражила и по гробљу
Једна од најтежих ствари Бојанине потраге била је одлазак на гробље где се уверила да њена сестра никада није сахрањена.
– Ни под венчаним, ни под девојачким презименом моје мајке, нема сахрањеног детета целе те године – каже она.
Каже да да свако вече леже и свакога јутра устајем са мислима о сестри, али да има још нешто, тешко објашњиво, што не да сну на очи. Пошто је доктор који је радио када се Бојанина мајка породила преминуо, а бабица у пензији, истиче да ће бити приморана да тужи болници и пријави је полицији.
