Попут Србије и већи део планете је ушао у врели топлотни талас. Тако се рекордне тепемературе региструју од Медитерана до Кине. Планета никад није била топлија, стање је алармантно, али научници кажу, да је услед климатских промена ово сасвим очекивано.
Просечна дневна температура 17. јула на глобалном нивоу износила је 17,11 степени целизијуса. Иако ова бројка делује ниско када се упореди са 37-38 у Србији, треба да имамо у виду да је реч о просеку у који се уврштавају и типично хладније области у којима је доста хладније или Јужна полулопта на којој је тренутно зима.
Све је почело у понедељак, 3. јула. средња глобална температура у току тог дана по први пут од 1979. године прекорачила је 17 степени, оборивши тако претходно постављени рекорд од 16,94 степени, забележен у августу 2016. године. Максимум је достигла у четвртак, 6. јула, када је на нивоу света измерено, за сада, рекордних 17,23 степени. Тек у четвртак наредне недеље, 13. јула, температура је пала веома мало испод седамнаест степени да би током викенда опет кренула да расте.
То значи да је човечанство у протеклим данима и недељама доживело најтоплији период у историји мерења.
„Пошто је више од седам дана узастопно најтоплијих глобално икада, можемо то да назовемо Глобални топлотни талас“, рекла је за Климу101 докторка метеоролошких наука, Ана Вуковић Вимић са Пољопривредног факултета у Београду.
„Наравно да такав индекс не постоји, зато што је ненормално да се то дешава, али пошто је топлотни талас по својој дефиницији ‘узастопно појављивање најмање шест дана са температурама изнад 90. перцентила за тај период године’, онда такав назив испада оправдан“.
Подаци Института за климатске промене са Универзитета у Мејну, који откривају средње дневне температуре на планети, обухватају 44 године уназад, док Коперникусови сежу до 1940.
На основу истраживања леда и коралних гребена нама је познато како је клима изгледала миленијумима уназад. Када се у обзир узму и ови далекосежнији увиди, стање делује још суморније. Како је за ЦНН изјавила Џенифер Франсис, научница у истраживачком центру за климу Вудвел, „Земља никада није била топлија него сада током најмање последњих 100.000 година“.
Колико год ове екстремне температуре деловале забрињавајуће, оне заправо нису изненађење за научну заједницу. Оне су показартељ убрзаних климатских промена.
Чека нас даљи пораст температура
„Већ две деценије научници који се баве климатским променама знају шта се дешава и шта ће се дешавати, а то је даљи пораст температура и свих пратећих екстремних временских догађаја“, каже Ана Вуковић Вимић професорка са Пољопривредног факултета у Београду.
Овогодишња топлота, која обара температурне рекорде широм света, није резултат искључиво људских активности, већ и једног природног феномена који греје тропске делове Тихог океана – у питању је Ел Нињо.
Ни то није дошло изненада, без алармирања јавности од стране експерата.
Већ почетком 2023. јавиле су се назнаке да би око половине године могао да се развије Ел Нињо, то јест топла фаза у квазипериодичном осциловању карактеристика океана и атмосфере у Пацифику. Он се обично проглашава када су температуре површинске воде на тим просторима за 0,5 степени више у односу на вишегодишњи просек.
Предвиђања су се и обистинила. Америчка Национална администрација за океане и атмосферу осмог јуна објавила је да је почео нови Ел Нињо. Његов утицај није ограничен само на Тихи океан, већ доприноси и вишим температурама и сушама на копну, али и слабљењу монсуна, кишама и поплавама.
У предстојећим месецима Ел Нињо ће бити све интензивнији и како нам је предочила Ана Вуковић Вимић, прогнозира се да ће највећи ефекат на пораст температуре имати следеће године. Како показују прогнозе, постоји 84 одсто вероватноће да тренутна епизода буде умерена и 56 одсто да буде снажна.
„Пробијање рекорда за најтоплију годину очекује се у наредних пет година са вероватноћом од 98 одсто, што значи да ће се готово сигурно десити па и да ће просечно наредних пет година сигурно бити топлије од последњих пет“.
Нови рекорд је известан
Седам година раније 2016. године, Земља је први пут искусила овакво двоструко загревање које потиче и од климтаских промена и од Ел Ниња.
Та 2016. година је најтоплија од давне 1880. године. Свет је тада био за 0,99 степени топлији него што је то био случај средином двадесетог века, од чега се 0,2 степена температурне аномалије приписује Ел Нињу.
Ове године за очекивати је да се тај рекод обори. Једно од њих темељи се на сету података ЕРА5 који израђује Европски центар за средњорочне временске прогнозе – ова година је на путу да буде за 1,37 степени топлија у поређењу са прединдустријским раздобљем, процењено је после најтоплијег јуна откако се води евиденција који је био за скоро 1,5 степен топлији него исти месец од 1850. до 1900. године.
Температуре на Земљи су током јула и августа уобичајено још више, и физичар Роберт Род са Универзитета Калифорнија у Берклију оцењује да је могуће да ће неколико дана у недељама пред нама бити још топлији од оних какви су нас дочекали на почетку овог месеца.
Према прорачунима америчке непрофитне организације са фокусом на климу, Берклеy Еартх, шансе да 2023. свргне 2016. са првог места најтоплијих су – 81 одсто.
Shutterstock/Inspiration GP
