Србија је трећа у Европи по Глобалном индексу организованог криминала за 2023. годину.
Од 193 државе у свету, Србија је на 40. месту.
Глобална иницијатива за борбу против транснационалног организованог криминала (ГИ-ТОЦ) представила је на свом сајту Индекс транснационалног организованог криминала у свету.
Како су навели, настављен је тренд раста организованог криминала на глобалном нивоу, а 83 одсто светске популације живи у условима високе стопе криминалитета.
Насупрот томе, број људи који живе у условима ниске отпорности на организовани криминал значајно је опао – на 62 одсто светске популације у поређењу са 79,4 одсто из 2021.
У Србији најзаступљенији трговина људима, принудни рад и кријумчарење људи
У извештају ГИ-ТОЦ се истиче да Србија наставља да буде извор, транзит и одредиште за жртве трговине људима.
„Српске жене и деца су изложени сексуалној трговини, укључујући и дечје бракове у суседним земљама, док се мушкарцима најчешће тргује ради принудног рада, углавном у грађевинској индустрији“, наводе.
Додају да се страни радници, углавном из Вијетнама и Индије, наводно сусрећу са принудним радом у Србији.
„Онлајн сексуална експлоатација, посебно деце, уобичајен је метод трговине људима у Србији, а учесталост се повећала током и након пандемије коронавируса, пошто су трговци људима прилагодили своје операције и прешли на методе онлајн регрутације, као што су друштвене мреже“, указали су у извештају.
Наглашавају да је кријумчарење људи дуготрајан проблем у Србији, због положаја земље на балканској мигрантској рути.
„Недавно повећање броја ирегуларних миграната у Србији довело је до накнадног повећања кријумчарења људи и броја криминалних група укључених у ове активности. Сходно томе, оружани сукоби међу групама за кријумчарење људи су ескалирали. Пооштрене контроле на границама са Хрватском и Мађарском довеле су до појаве нових неформалних рута, које преко Србије и Црне Горе иду у БиХ или из Србије у Бугарску и Румунију. Жртве кријумчарења људи у Србији углавном потичу из Авганистана, Пакистана, Бангладеша и Сирије. Организатори криминалних група обично управљају операцијама изван земље и док већина кријумчара дели националност својих жртава, локални криминалци се често баве унутрашњим транспортом и нерегуларним граничним прелазима“, истиче се.
Кажу и да је изнуда распрострањена, али потцењена појава у Србији.
„Уобичајено је да појединци изнуђују релативно мале своте новца од људи у тешкој финансијској ситуацији кроз зеленаше. У многим случајевима, такозване ‘хулиганске криминалне групе’, које управљају приватним компанијама за обезбеђење, изнуђују ресторане или клубове за новац у замену за заштиту. Жртве углавном не обавештавају надлежне о оваквим злочинима, из страха од последица, а тај феномен се углавном не пријављује“, закључено је у извештају о Србији Глобалне иницијативе за борбу против транснационалног организованог криминала.
Државе региона
Од земаља региона, Србију на Глобалном индексу организованог криминала за 2023. прати Црна Гора, која се налази на 5. месту у Европи (од 44 земље), а 54. у свету.
Следе БиХ (8. у Европи, 57. у свету), Хрватска (16. у Европи, 88. у свету), Северна Македонија (18. у Европи, 93. у свету) и Словенија (31. у Европи, 138. у свету).
Foto Shutterstock
