Док се деца радују одласку на једнодневне излете, екскурзије и рекреативне наставе, родитељи се хватају за главу због астрономских цена које иду чак и до 40.000 динара, иако се ради о боравку на седам дана и то у оквиру Србије. Мама четворогодишње Милице и шестогодишњег Милоша, Јелена М., чија деца иду у један београдски вртић на Карабурми, мора да издвоји око 10.000 динара за њихов једнодневни излет на Авалу надомак Београда. И то није све. Ако планира да их пошаље на седмодневну екскурзију на планину, требаће јој око 80.000 динара. А њена плата је 65.000 динара.
Након што су добили обавештење о реализацији папрено скупог једнодневног излета до Авале, а о чему је Нова.рс већ писала, родитељима малишана који иду у један вртић на Карабурми, представљена је понуда за зимовање.
Наша саговорница Јелена објашњава да су у оптицају биле четири понуде, те да је родитљлима остављено да се определе за једну од тих.
„Добили смо четири понуде. Представљен нам је Златибор, шест ноћења, седам дана, а цена је 36.750 динара. Друга понуда је такође Златибор, али други хотел, скупљи за 1.200 динара. Трећа, најскупља, односила се на боравак на Копаонику, чак 41.000 динара, и последња је била Гоч чија је цена за седам дана боравка износила 28.300. Па ви сад гледајте: ко то може да приушти? Моја плата је 65.000 динара. Волела бих да пошаљем оба детета на зимовање, али то је немогуће. Немам толико новца“, прича нам ова мајка.
Зато, признаје, уопште не разматра опцију да њен предшколац Милош иде на екскурзију, а о млађој Милици ни не размишља.
„Нажалост, нисам ни споменула супругу јер од тог посла нема ништа. Милош је питао да иде, рекла сам му да ћемо видети да ли ће ићи његови другари, међутим пријавило се само четири детета од њих 23. Много је то пара. Заиста. Све ја разумем – треба платити хотел, превозника, агенцију, васпитачице… Али, опет, немогуће је да ја са платом од 600 евра финансирам да ми оба детета иду на зимовање. Нема шансе. Ако не могу обоје, а не могу, онда неће ићи ниједно“, одлучна је ова мајка.
Шта плаћају родитељи
Туристичка агенција шаље понуде школи, а школска комисија, у којој седи и родитељ, бира најповољнију. Родитељи плаћају екскурзију, а од тога, наставнику иде од 500 до неколико хиљада динара по ђаку. Дневница лекара је око 6.000 динара. Порез који се на све то плаћа највише утиче на цену.
Александар Сеничић из Националне асоцијације туристичких агенција објашњава за наш портал да су агенције најмањи проблем, те да родитељи нису заинтересовани за више информација о самој екскурзији.
„Постоји Правилник Министарства просвете, науке и технолошког развоја како и на који начин се реализују излети, екскурзије и рекреативна настава, где постоји значајан број обавеза које агенција мора да поштује, као на пример, лекар који мора да путује са нижим разредима, вођа пута, потом наставници који имају своје дневнице, а на све то плаћају се огромни порези и доприноси који нису мањи него отприлике 60 одсто. Према томе, ако наставнику дате дневницу од 1.000 динара, родитељи уствари плате 1.600 динара. То су велики трошкови. Према Закону о туризму, морамо да имамо и водиче или пратиоце групе из агенције“, каже Сеничић.
Он додаје да родитељи заправо плаћају улазнице и оброке и за лекара, вођу пута и два наставника, ако, рецимо, на екскурзију иде 40 деце, а то све повећава цену.
„Иста је ствар за екскурзије. Професори треба да спавају у хотелу. Поред дневница, њима је плаћен боравак у хотелу. Не може то нико да поклони. Родитељи воле да пребацују одговорност на неког другог. Они имају крајњу одлуку и Савет родитеља заједно са директором одлучује шта ће прихватити, а шта не. На основу тога шта они поставе као јавну набавку, агенције достављају програм путовања. Не могу да кажу да не знају шта је. Родитељи у сваком тренутку могу да траже да агенција коју су изабрали дође и да им да отворену калкулацију, да се види шта колико кошта, превоз, колико има гратис места, колики су трошкови дневница, колико агенција зарађује…“, наводи наш саговорник.
Сеничић тврди да често сами родитељи повећавају цену екскурзија.
„Када се иде на тродневну екскурзију, родитељи инсистирају да деца спавају у хотелу са четири звездице, да имају полу пансионе, а то све значајно поскупљује цену. А за такве екскурзије иду два возача, водича, у једном аутобусу два професора, лекара, то је већ шест људи. Укупан трошак за њих делимо на четрдесеторо деце, уколико толико иде. Пошто родитељи одређују колико ће професори добити по детету, њима нико не каже да на то мора да се плати 60 одсто пореза. А када им уплаћујете на рачун, морате да платите још 20 одсто ПДВ. Дакле, ако за три дана имају 3.000 динара, фактички то кошта пет хиљада и нешто“, објашњава први човек Националне асоцијације туристичких агенција.
Он родитељима поручује да су они наручиоци посла и да треба да реагују.
„Понашају се као да су стављени пред свршен чин и да они то морају, а ништа не морају. Треба направити притисак на директора“, искрен је наш саговорник.
Он сматра да је решење за проблем прескупих екскурзија у томе да се држава укључи у то.
„Да се одреде дневнице професорима и да се ослободи плаћање пореза и доприноса за дневнице лекара код те врсте путовања, да не оптерећујемо родитеље. У том случају можемо да смањимо цене за 20-25 одсто“, закључује Сеничић.
Foto: Shutterstock
Сања Радовановић Нова
