Изложба о великану српског глумишта Мији Алексићу (1923-1995) свечано је отворена синоћ у Југословенској кинотеци, у оквиру обележавања стогодишњице његовог рођења и у сарадњи с Културним центром „Мија Алексић“ у Горњем Милановцу.
Поставка на два нивоа зграде у Узун Мирковој улици обухвата портрете великих формата Мије Алексића у различитим улогама, награде које је освојио за филмско и телевизијско стваралаштво, филмске постере, избор фотографија, као и информације о значајним моментима у његовој дугој и плодној каријери.
Директор Кинотеке Југослав Пантелић истакао је да је Мија Алексић један од симбола нашег филма, а да нас ова изложба подсећа на његове појединачне уметничке домете, али и позива да сагледамо, са временске дистанце, његово наслеђе и значај за нашу културу.
Успешно се бавио позориштем и радијом, док су га филм и телевизија учинили препознатљивим за најширу публику и у тим медијима је креирао ону своју глумачку персону која је постала део наше културе и сећања, рекао је Пантелић на почетку своје анализе Алексићевог стваралаштва.
Оцењујући да је најупечатљивије роле остварио педесетих, када се постављају темељи наше кинематогафије и телевизије, и шездесетих година, када оба медија добијају пун креативни замах, поменуо је филмове Пурише Ђорђевића, Жоржа Скригина, Соје Јовановић, као и тв серију „Сервисна станица“ Радивоја Лоле Ђукића.
„У том периоду Мија Алексић успоставиће главне обрисе своје глумачке појаве, базиране претежно на комици, користећи широк дијапазон средстава гестикулације, мимике и говора, али увек одмеравајући интензитет у складу с карактером и тоном целокупног филма. Стога се чини да је увек глумио с лакоћом и фелексибилношћу, елегантно се крећући између одмерене и сведене микроглуме крупног плана, све до изражене експресивности лица и тела, на граници слепстика. С друге стране, карактери које је тумачио следили су нит која је нашој култури одувек била својствена, а то је друштвена и менталитетска комедија, која традицију вуче од Нушића, чије је јунаке више пута играо“.
„У наставку каријере показао је да је и те како способан да искочи из успостављеног оквира и ухвати се у коштац са драмским и трагичним карактерима у којима се огледа понор људске душе, као у „Човеку из храстове шуме“ Миће Поповића или „Биће скоро пропаст света“ Саше Петровића, да би свој опус заокружио враћајући се комедији, али у мало измењеном виду, попут стилизованог света Слободана Шијана или реалистичнијег тона политичке комедије у комбинацији са филмом о одрастању Горана Паскаљевића. У оба случаја Мија Алексић је створио непоновљиве јунак, чије су реплике постале и део фолклора“, закључио је Пантелић.
Посетиоцима на отварању изложбе обратио се и директор Културног центра „Мија Алексић“ у Горњем Милановцу Драган Арсић, подсетивши да је та изложба претходно постављена у Горњем Милановцу на сам дан рођења Мије Алексића – 26. септембра, када је отворена и већ традиционална манифестација „Дани Мије Алексића“.
Реч је о документарној изложби, која је креирана за 90. годишњицу рођења великог глумца и гостовала по Србији и региону, а сада је допуњена, рекао је Арсић.
Мија Алексић је у глумачкој каријери „успео да помири с једне стране естраду, а са друге велику уметност“, оценио је Арсић, додајући да се, што је мање познато, успешно бавио и сликарством.
Аутор изложбе Бобан Стефановић изјавио је да је срећан што је она пропутовала земљама бивше Југославије, а да је круна свега њено постављање у Југословенској кинотеци.
Стефановић је захвалио породици Алексић и институцијама које су помогле у реализацији „обимног пројекта који колико је био тежак, толико је био и задовољство“.
Захвалност је изразио и глумчев син Велибор Алексић што је на овакав начин обележена стогодишњица рођења његовог оца, а најавио је и монографију о Мији Алексићу и отварање његовог легата у Југословенској кинотеци.
Управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић најавио је да ће вечерас поново бити приказан један од филмова Мије Алексића – музичка комедија „Пусти снови“ (1968) у режији Соје Јовановић, дигитално рестаурисана у оквиру пројекта А1 Кинотека.
Foto promo