Последњи Општински одбор грочанских напредњака, практично је разголитио све оне спекулације које су биле актуелне у последњем периоду, а тиче се унутарстраначког сукоба.
Од како је одбор узео садашњи повереник, Андрија Чупковић, чини се да су „кола кренула низбрдо“ за напредњаке у Гроцкој. Од средине прошле године па до данашњег дана, Чупковић је само успео да још више завади зараћене кланове, као и да учини да и оно мало омладине нестане из ове странке. Странка је данас постала, може се рећи, чиста геронтологија. Истини на вољу, пензионери су им још само остали као највернији гласачи, а и неко преко којих се може „опрати“ новац из буџета. Из тих разлога, СНС у Гроцкој готово свакодневно организује којекаква дружења за пензионере у страначким просторијама.
Како су напредњаци научили да делују само ако имају непријатеља, тако је и на последњем састанку у Гроцкој поново указано на најновијег непријатеља 2023, односно СПС.
Према председавајућем Чупковићу, СПС је државни непријатељ и због њих уствари СНС не може да напредује, те грочански одбор треба искључиво да њима „скида гласове“.
У једном од социјалистичих упоришта, родноме месту актуелног председника ГО Гроцка, Пударцима, СНС је добио квоту за ове изборе од чак 500 гласова. Ако се узме у обзир да на овом бирачком месту излази до 700 људи максимално, а да готово половина гласова је и на прошлогодишњим изборима била за социјалисте, биће занимљиво гледати како СНС губи у овом месту. Ситуација ништа није боља ни у другим местима на југу општине. Шта више, Бегаљицу нема више ко да ради од напредњака. Према речима наших извора, Миле Савковић, који води и ловце у Бегаљици одустао је од кампање за СНС због неиспуњених обећања од стране актуелног председника Драгана Пантелића. Други који је задужен за Бегаљицу, Зоран Костић, према речима наших извора, такође губи битку, односно одустаје од рада. Под знаком је питања и рад Спасоја Живановића који је био у коалицији са напредњацима. Код свих је присутно једно велико незадовољство.
Што се тиче такозваног севера Гроцке, након што је објављена листа за Београд, такозвани лештански клан се готово потпуно повукао, јер није прошао њихов кандидат на листи. У Калуђерици је, након што је склоњен Дејан Влашковић, доведен Никола Крајновић и од тада ово место је у константном паду подршке. Иначе, Калуђерица носи највише гласова. Повереник Чупковић је задао квоту од 9 000 сигурних гласова. Тренутна реалност, према речима наших извора, је на пола пута, односно на око 4 ,5 хиљаде гласова.
Врчин је тек посебна прича. У овом месту делује и бивши председник Гроцке, преко удружења свога брата Славка Симоновића. Такође, у овом месту је јак и десни центар око Новог ДСС-а и Покса. Из овог Месног одбора отишли су кључни играчи па чак и они, према сопственом признању, који су једини могли да „покраду изборе“. Већник Александар Рајковић који је заједно са Копривицом задужен за ово место, тешко да ће извојевати победу за напредњаке у Врчину.
Болеч, Ритопек и Винча су у проблему због много датих а неиспуњених обећања. Ритопечани још увек немају воду, Винчу исељавају, а Болеч постаје провинција . Садашњи помоћник председника и координатор за овај део, Мирољуб Јевтић, тешко шта може да уради са чланством управо због ових наведених разлога.
У Заклопачи ојачала је опозиција окупљена око „Србија против насиља“. Иначе, у централном делу општине проблем је у капиталним инвестицијама, којих нема већ пар година.
Како ствари данас стоје, од грочанских напредњака тешко шта да ће остати након најављених избора. Разочарење је довело до ефекта масовног неповерења, што се осећа и у грочанском одбору.
За Жиг инфо:
Жељко Маторчевић
