После мата који је опозиција спремила Вучићу овај се тренутно извукао и пребацио лоптицу у двориште опозиције. Да одмах разјаснимо, под опозицијом подразумевам оне снаге које су опозиционо наступале у задњих пар година а ове новокомпоноване, из нотног система „Ми Ми МИ“ које је Вучић створио, не прихватам у ту категорију.
Ако опозиција на челу са Ђиласом остане доследна и не прихвати излазак на изборе 2. јуна онда је Вучић у проблему. Избори без „Србиије против насиља“ не могу бити легитимни јер само са њима избори имају смисао. Вучић је одлично одиграо уложивши „квиска“, односно позвавши Хила на састанак позиције и опозиције, а Хилова изјава да САД не подржавају бојкот је нанела оштар рез у кохезионом телу српске опозиције.
Нормална је ствар да се у свакој независној држави, која сама доноси одлуке без утицаја са стране и страних амбасадора, позивају страни амбасодори који о томе случајно имају и мишљења, а које нормално, може да утиче и на другу страну. Па нисмо ми бабана држава. Зна се ко је газда. Неће нама тамо неки да говоре шта треба да радимо. Ваљда ми знамо, или можда хоће …а ми не знамо?
Подела ставова, послушности и слабост према изнетом мишљењу америчког амбасадора уздрмала је јединство које је до сада красило ову коалицију. Да ли је, и чиме је то Вучић задужио Хила и да ли и колико ће то да коштати Србију је ново питање које се поставља. САД не подржавају Вучића осим ако он не повуче неке потезе који се поклапају са прохтевима и интересима Америке. Шта је то што нам следи, тек ћемо видети. Неки слуте да је у питању однос према Републици Српској. Неки негирају али већ виђена игранка у случају Косова не оставља много простора за неку јачу сигурност.
Трка без „Србије Против Насиља“ није никаква трка. У тој трци Вучић би трчао сам и она не може бити легитимна. Избори се морају или одложит, или после 2. јууна поништити тј. поновити на јесен.
Ако неко мисли да ће учешће Вучићевих „Ми-Ми-Ми“ колона дати легитимитет онда је он у заблуди. Има једна ствар која може у првом тренутку да да привидан легитимитет и релаксацију Вучићу на неко време како би он купио још простора до почетка избора у Америци. Ове групације које су сувише мале да би саме нешто постигле, попут Слободних грађана, ДС-а , Новог Лица Србије, Алексићеве групе и осталих, изгледа да желе да се ослободе Ђиласа и да се позиционирају на политичкој сцени. ДС поготово. Некада велика и јака странка спала је на пар процената и то само у кругу двојке. Да ли је ово истина или само тренутна слабост због нејасне ситуације и сугестија са стране видећемо. Уврежило се мишљење да је Обрадовић имао своју заветницу на предходним изборима, а сада се поставља питање ко ће све бити Ђиласова заветница.
Многи су мишљења да је СПС уласком у коалицију потписао потврду о искључењу апарата за одржавање живота али ће он још мало радити а да ће их онда неко искључити. Добиће за сада мало кисеоника али докле ?
Хоће ли жеља за уласком у скупштину града и општинских скупштина бити толико јака да се разбије јединство коалиције и хоће ли Вучић успети у томе, то ће се све убрзо сазнати.
Хоће ли Ђилас заједно са Поношем и Јовановићем издржати и довести до отказивања избора или до понављања, видећемо’. Ако поклекну онда је Вучић победио.
На општини нема опозиције без Ђиласа, Јовановића и без Поноша. Биће једна листа СНС и две Ми. Алексићеви постоје, Слободни грађани постоје, ДС постоји али само на нивоу малих група . Немају изграђену инфраструктуру и немају уплив у бирачко тело. Цензус јесте 3 % и он ће, ако наступе групно, бити прескочен али СНС ће узети 90% од изашлих. Сви остали ће поделити тих 10 а можда и мање посто. Да ли је то цена ове игранке, видећемо.
У скупштинску салу пошто-пото.
Горан Пекарски
