Ивануша је за РТС рекао да загађен ваздух може да утиче на кардиваскуларне и плућне болести, али да све зависи од тога колико је дуго ваздух загађен и колико дуго је неко изложен загађењу
Према подацима и анализама СЗО, у свету умре седам милиона људи годишње од загађености ваздуха од чега је у Европи пола милиона људи.
Процењује се да у Србији годишње умре 3.600 особа због честица од 2,5 микрона.
Када је реч о мерама против загађења, Ивануша је прво истакао редовна мерења да би грађани и власти знали када је ваздух загађен и да би моги да се понашају у складу са тиме.
Навео је да је у тим случајевима најбоље остати у стану, а они који морају да изађу напоље требало би да буду што мање активни, као и да маске не помажу. Највећи узрочници загађења су ложење ватре и саобаћај, али битни фактори су климатски и географски услови.
Ивануша је објаснио да су мере против загађења релативно скупе и да се њихови ефекти не могу очекивати преко ноћи, напоменувши да би чешће требало користити гас уместо дрва за грејање и да посебну пажњу треба обратити на саобраћај јер стари аутомобили више загађују.
Протекли викенд у Србији је обележило повећано загађење ваздуха, нарочито у Београду, Новом Саду, Суботици, Косјерићу, Нишу, Ваљеву.
Стручњаци кажу да није повећана емисија загађујућих честица, већ су атмосферске прилике допринеле да аеро-загађење буде високо.
Данас је ситуација нешто боља али мерне станице Стари град и Мостар и даље показују да је ваздух веома загађен у Београду, навео је РТС.
