Да би хранилиште “Кашан” у Пријепољу наставило да постоји, неопходно је да се преко надлежних институција, уз законску регулативу, донесе одлука о званичном регистровању овог хранилишта. Како кажу из удружења „Јадовник – оаза нетакнуте природе” које је покренуло иницијативу за заштиту хранилишта, потребно је решење надлежног министарства, које ће финансирати његов рад.
Да би белоглави суп, али и остале животиње чије је станиште у околини Пријепоља, имали довољно хране неопходно је хранилиште. Међутим, удружење “Јадовник” из Пријепоља, које више од деценије одржава “Кашан”, више није у могућности да то ради из својих средстава.
„12 година се хранилиште самофинансирало, односно удружење је само налазило средства. Ми више то нисмо у могућности из више разлога да радимо. Уколико не будемо имали финансирање, ми не можемо више наставити да радимо овим интезитетом и на овај начин“, каже из удружења „Јадовник“ Вјекослав Јоксимовић.
У жељи да окупе представнике свих релевантних институција удружење је организовало округли сто, где се разговарало о конкретним предлозима да ово хранилиште опстане.
Гордана Јанчић из ЈП „Србија шуме“ каже да ово јавно предузеће планира да реализује пројекате мониторинга сталног праћења белоглавог супа.
„У претходном периоду смо реализовали 5 пројеката са удружењем грађана ‘Јадовник’. То ћемо наставити да радимо и убудуће“, каже она.
Из локалне самоуправе кажу да имају интереса да помогне „Јадовнику“ из разлога што је анимални отпад велики проблем свих градова, али и Пријепоља.
„Најважније нам је да се нађу прави законски оквири како можемо инстутиционално да помогнемо. Надам се да ће ови људи издржати још тај неки краћи период да то сами изнесу на себи. Пројекат је вредан пажње и даћемо све од себе да белоглави супови лете и изнад наше териотирије“, каже Владимир Бабић, председник општине Пријепоље.
До сада су, кажу из удружења, имали сва потребна одобрења, од Завода заштите природе, ветеринарске инспекције и од свих надлежних институција.
„Али то је негде све висило у ваздуху, папире имамо, хранилиште не постоји, нико га званично није признао, нема финансирања“, каже он.
Додаје да ће у наредном периоду поново разговарати са надлежнима и у држави и у општини, како би што пре добили конкретне одговоре и решења.
О важности „Кашана“ удружење информисало и грађане
Иницијативу „Заштитимо белоглавог супа“, коју је удружење покренуло, траје већ две године. Међутим, Јоксимовић каже да су све време морали да доказују да хранилиште „Кашан“ мора да постоји.
„Урадили смо и низ активности, попут едукације и информисање локалног становништва, а одржали смо и неке састанке са представницима локалне самоуправе и ЈП ‘Србија шуме’“, истиче он.
Јоксимовић додаје да су ти састанци имали помака, али је, како каже, њихов главни циљ је био да им само покажу и докажу да хранилиште треба да постоји, што је сада јасно свима.
„И локалној самоуправи да би збринули угуниле животиње, али и Србија шумама као управљачу заштитним подручјем у коме се налазе гнездећа колонија белоглавог супа“.
Из удружења додају да су протеклих година много урадили и за супове, и за остале животиње. Поносни, кажу, и што је да је повећана бројност медвеђих парова угрожене врсте са 35 на 65. Зато, кажу, желе да верују да надлежне институције неће остати неме на њихове позиве.
„Хоћу да верујем у државу да је озбиљна. Не можемо да будемо неозбиљни. Кањон реке Милешевке је нешто чиме треба да се поносимо, али сем белоглавог супа су и остале животиње. Овде се налази велика колонија која је једна од најзначајних на Балкану, налази се 10% гнездеће популације са Балкана“, истиче Братислав Грубач, орнитологију и заштиту природе.
На ово хранилиште поред медведа, белоглавих супова долазе и друге животиње које настањују Јадовник, вукови, лисице, дивље свиње, јазавци, као и друге птице грабљивице.
Фото: А.Ђ/МРЦН
