Запале вам кућу, угрозе живот, а онда подстрекивачу на тај чин казна буде умањена јер и није причињена тако велика штета, а и окривљени је, као да је то изузетак, породичан човек. Тако би укратко гласио епилог случаја паљења куће новинару Милану Јовановићу.
Пет година, поновљено суђење и више од 50 рочишта било је потребно да се донесе коначна пресуда. Првоокривљеном, тада председнику општине Гроцка и функционеру СНС-а Драгољубу Симоновићу, као подстрекачу следују четири године затвора. Остала тројица осуђених провешће у затвору четири, три и две и по године. Јовановић каже да сада осећа олакшање, али мир и миран сан, он и његова супруга, кажу више никада неће имати.
Пре шест година могао је Милан Јовановић из свог дворишта да види само ово – згариште. Дом који су он и супруга Јела Дељанин 40 година стварали нестао је преко ноћи, у пожару који је наручио, тада први човек општине Гроцка, а од скоро први на списку осуђених на затвор.
„Осећам знатно олакшање. Надам се да ће ова пресуда правоснажна неке бахате политичаре дозвати памети и да ће добро да се замисле пре него што нападну новинара, било којег“, каже Милан Јовановић, новинар портала Жигинфо.
А Милана осим што су напали, на рочиштима су га, присећа се он, још и понижавали. И њега и његов рад и медиј за који пише.
„Неколико пута сам мислио да се више нећу појавити на суђењу“, наводи Милан.
Истрајао је ипак и дошао на свих 53. И он и супруга Јела којој су, прича она, бројали и постељину и завесе и гоблене. Бројали и обезвређивали.
„Они не знају шта је Вилеров гоблен. Годину дана је рађен тај један гоблен“, објашњава Јела Дељанин, супруга Милана Јовановића.
Причало се, додају Милан и Јела и да продају нагореле ствари:
„Које ствари смо ми продавали тада када је то све било под водом, ватрогасци су то…И то што је изгорело, као има вредност, јер изгорело је пола кауча, можете мислити колико су ишли далеко“
„То је било стварно неподношљиво“, наводи Милан Јовановић, новинар портала Жигинфо.
То ће Милан и Јела још и некако да забораве. И опросте. Оно што неће и што не могу јесте чињеница да им је ватра све успомене прогутала.
„И слике дечије, кад су се родили. И писма синова из војске, замислите ви то, ништа немате“, објашњава Јела .
Страдале су успомене, али највише њихово здравље.
„Здравље ми је уништено, око 15, 16 сати дневно сада проводим на кисеонику, моја супруга још увек ноћу не спава“, каже Милан Јовановић.
„Ја сам до тада била потпуно здрава, онда сам добила аритмију срца, висок притисак“, наводи Јела.
И плаши се, прича нам Јела, да више никада с миром неће спавати.
„Чим се чује лавеж паса она је већ на тераси“, каже Милан.
„Све имам осећај да ће се они поново вратити и да ће нам поново запалити кућу“, додаје Јела.
То што сада реагују на сваки шум опростити не могу, нити би такву трауму било коме, икада више пожелели.
„Па чак ни починиоцима“, каже Милан Јовановић.
„Не дао Бог никоме, ето“, каже Јела.
