Последњих месеци били смо сведоци онеспокојавајућих слика са српских акумулационих језера услед очигледно појачане производње електричне енергије у хидроелектранама. Проблема има у Заовинама, Завојском језеру, Златарском, Зворничком.
Жртва је природни амбијент, али и живи свет који без воде не може. Готово свуда је ситуација иста, а смањени ниво воде у језерима оставља за собом ужасан призор готово потпуно исушених корита. Иако еколози не споре да су ова језера предвиђена за производњу струје, они истичу да се ипак морају поштовати природа и безбедност људи.
Бране Ђокић, из Малог Зворника, упозорава на „алармантну и неодрживу ситуацију“ на Зворничком језеру. Он има туристичко домаћинство поред језера, а ако се не промени ситуација, како нам открива, биће приморан да све прода.
Ситуација је иста и на потезу од Сакура до Будишића и Амајића, тврди Ђокић и упозорава да овај проблем није од јуче, већ да траје одавно и да је суштина да се обарањем нивоа воде од неколико метара узрокује катастрофа за, како наводи, људе и животиње.
– Нивои језера се обарају да би се правила струја, али не у тој количини да се побије живи свет у њима. Они у време мреста држе воду оптимално да би се риба измрестила и онда воду држе неколико дана, а након тога, чим се заврши мрест, они опет оборе ниво воде. Сва икра која остаје залепљена на траву, остаје на сувом и угине – наводи наш саговорник, који је некада радио као рибочувар.
– Ако наставе да свакодневно обарају ниво воде, ту неће бити рибе уопште. Исто тако, ни језеро се не чисти па се јављају острва и плићаци – каже Ђокић и додаје да је посебно тешко током лета јер се осећају несносни непријатни мириси.
Поред овог проблема, мештани се суочавају и са проблемом рудника у Републици Српској у Босни и Херцеговини, који загађује реке Дрињачу, леву притоку Дрине, која носи црвени муљ, због тога што рудник нема јаловиште, што загађује целу Дрину, упозорава наш саговорник коме ово угрожава и опстанак њиховог туристичког домаћинства.
– Мени дођу гости у моје домаћинство, виде да је ујутру све лепо, а онда после подне падне вода па нити могу да изађу чамцем, нити да пецају, нити да се врате на боравак. Онда се човек спакује, окрене и оде, а мени траже да платим боравишне таксе као да је све нормално – жали се Ђокић.
Он наводи да сада није могао да се обрати ХЕ Мали Зворник, а да су га у Општини Зворник када је указао на овај проблем приликом плаћања боравишне таксе упутили на Туристичку организацију, где су му, како тврди, рекли да је то питање електропривреде, а то је „држава у држави“.
– Имам четири објекта, али ми ту нећемо моћи да живимо ако се овако настави у будућности, а уложио сам силан новац у ово туристичко домаћинство и све имам легализовано. На крају ћу морати да продам све, ако се нађе неко коме ово одговара. Замисли да мораш да се одселиш у 65. години. Где отићи и коме продати – пита се Бране.
Заовинско језеро
Такође, рај на Заовинском језеру претвара се у пакао, јер ниво воде зна да падне и за око 50 метара. Иако је ово вештачко језеро 1983. године настало као хидроакумулација Хидроелектране Бајина Башта у Перућцу, временом је постало једна од најлепших туристичких дестинација Западне Србије.
Развио се богат биљни и животињски свет који је угрожен сваким великим падом нивоа воде, страдају пре свега рибља станишта, па је естетска деградација мањи проблем. Када је у питању туризам, слике језера које одлазе у свет, доводе у заблуду туристе, пре свега стране, који умето онога што виде у понуди затичу нешто сасвим друго.
– Пре само неколико дана, слика је била застрашујућа. Сада су почели да га пуне, али не знамо до када ће то трајати. Штете су свакако велике, поготово за белу рибу, за коју долази време мреста. Сигурно нема две трећине језера, а можда и више, што наравно оставља велике последице на биљни и животињски свет.
Слика је баш ружна, шкољке се отвориле, тамо где су биле куће темељи су изашли на површину. Виде се и гробови, чесме, слика баш није пријатна, а пре свега није туристички – каже за „Нову“ Милоје Јовановић, из Удружења „Греан беар“.
Додатни проблем стварају клизишта, која су пре наколико година направила огромну штету локалном становништву, чији настанак је неминован када се, док је ниво језера низак, догоде обилније падавине. Све се своди на инспекцијску интервенцију и надокнаду штете, коју сноси Електропривреда Србије. У Националном парку Тара кажу да то није решење проблема већ да би се о њему требало расправљати на вишем нивоу.
– Језеро је настало пре 40 година, тада није ни било националног парка. Правила која су законом успостављена тада, важе и данас, без обзира на то што се много тога променило. Нигде није прописано колике осцилације могу да буду на дневном нивоу. Електропривреда Србије се држи прописаних квота и сваку насталу штету плате, јер је јасно да је производња електричне енергије њихов примаран интерес – каже Ранко Милановић, испред Националног парка Тара.
Милановић додаје да у оваквим ситуацијама долази у проблем туристичка понуда. – Сада постоје људи који у овом подручју зависе од туризма. Раде се националне туристичке кампање, где се широм света шаљу слике и видео-материјал језера у најлепшем издању. Онда се деси да дође туриста из Аустралије, Кине, Русије или неке друге земље света и види да језера нема – истиче Милановић.
Златарско језеро
На Златарском језеру је ниво воде толико низак да се у Пуљцима видљиви надгробни споменици који су деценијама били испод воде.
– Овакво катастрофално стање највише утиче на обалске зоне у вештачким акумулацијама које су настањене различитим биљним врстама које представљају станиште разним животињским врстама (планктонима, жабама, воденим инсектима, пуноглавцима, корњачама, раковима, али рибљој млађи. Управо од 1. априла у приобалној вегетацији почиње мрест шарана, бабушке, смуђа, клена, бодорке, беовице, док плотица улази у притоке и у њима се мрести. Евидентно је да се ове популације ове године неће измрестити, што ће довести до губитка популација слатководних врста водених станишта – каже Миливојевић за „Нову“.
Алекдандар Настевски, Славица Панић, Милан Марковић, Бојана Миловановић Нова
