Почетна » Нови Оптимизам: ОПТИМИЗАМ ЗОРАНА ЂИНЂИЋА ЈЕ НАША ОДГОВОРНОСТ ПРЕМА БУДУЋНОСТИ

Нови Оптимизам: ОПТИМИЗАМ ЗОРАНА ЂИНЂИЋА ЈЕ НАША ОДГОВОРНОСТ ПРЕМА БУДУЋНОСТИ

од Други Пишу
0 коментар

У организацији покрета Нови Оптимизам данас, 11. марта, на Тргу др Зорана Ђинђића у Зрењанину, обележено је 20 година од убиства првог демократски изабраног премијера Србије Зорана Ђинђића.

Скупу “Ђинђић – оптимизам и одговорност” присуствовали су грађани, активисти, представници академске заједнице, демократске опозиције, којима су се обратили социолошкиња из Зрењанина Сенка Јанков, професор политичких наука Чедомир Чупић, док је глумац Игор Филиповић подсетио на Ђинђићеве речи.

Са скупа је поручено да је Србија без Ђинђића две деценије остављена да лута у мраку, из којег је покушавала да изађе након сукоба 90-их година и окретања леђа демократском свету.

“Ђинђић је био све другачије, зато је наша одговорност да следимо његов оптимизам, а то је и наш оптимизам за Србију у Европи”, поручено је.

Србија сада стоји на тргу др Зорана Ђинђића и 20 година након атентата поставља питање да ли га се сећамо на прави начин и да ли је настављен посао који је он започео. Овим речима је своје обраћање почела професорка Јанков.

Како је истакла, Ђинђићев оптимизам и искреност били су видљви када је почео да се суочава са последицама диктаторског режима Слободана Милошевића. Јанков је истакла да су реформе на путу ка европској Србији, трагично заустављени убиством Зорана Ђинђића, чиме је Србија ренула уназад “у манипулацију, корупцију, традиционализам”.

“На нама је да ту бакљу оптимизма и вредности запалимо још једном, да је поделимо са новим генерацијама и да је уппотребимо као рефлектор на аутократију, лаж и обману, манипулацију и пропаганда, да осветлимо афере, политизоване институције, прогањања, претње и корупцију. Да осветлимо медијски мрак због којег још увек не знамо ко је одговоран за паљење куће новинара Милана Јовановића, ко пали кола критичарим режима по селима око Зрењанина, ко прети новинарима Данаса и зашто је Марко Видојковић морао бити склоњен из државе да би сачувао свој живот”, поручила је Јанков.

Јанков је подсетила на речи Ђинђића: Етику добрих намера требало би заменити етиком одговорности за ппоследице. Великих промена нема без великих напора. Великих ппромена нема без нових правила, креативности и одлучности.

Професор политичких наука Чедомир Чупић је у обраћању окупљенима рекао да су пре 20 година, 12. марта, дошли пуцњи из државе убивши свог премијера, којима је пуцано и на грађанску Србију, њену проевропску оријентацију и пут ка модернизацији.

Чупић је нагласио да је те 2003. године, убиство премијера зауставило успостављање демократске владавине и демократског живота, док је од 2012. године, како је нагласио “разорен унутрашњи политички и друштвени живот”.

“Зоран Ђинђић је био изузетна и сложена личност. Његово биће врвело је од мисли, идеја, имагинација, снова, активности, страсти и воље. У реализацији идеја и одлука пратила га је унутрашња ватрена страст и огромна одлучна и непоколебљива воља”, рекао је Чупић.

Описујући лик и дело Ђинђића, Чупић је рекао да је он свим својим капацитетом, као политички филозоф, одлучио да се посвети политици као политичар у визионарском, али и савременом смислу и значењу. Додао је да се Ђинђић укључио у интелектуални ангажман који је отпочео и еволуирао од “аскетског револуционара, преко либертетског анархисте до прагматичног реформатора”.

Према оцени Чупића, Ђинђић је имао све одлике врсног политичара, од интелектуалног капацитета до стратешке интелигенције, и поред прагматичности имао је јак осећај за реалност. То је оно, рекао је Чупић, што га је издвајало у политичком животу Србије крајем 20. и почетком 21. века.

“Његова жеђ за сазнањима, али и моћним аргументима, отварала му је пут према врховима филозофског мишљења. Истовремено га је изузетно привлачио активизам у служби промене садашњости и трагању за путевима ка бољој будућности. Као политичар био је човек политичког изазова и ризика, рационалан у приступу проблемима и одлукама и изнад свега прагматичан. Ђинђићев пут у политици био је од бунтовног праксис филозофа до политичког и социјалног либерала”, рекао је он.

Указујући да је Ђинђићу замерано залагање за владавину компетентних и одговорних људи, професор Чупић је рекао да се показало да се баш такви захтеви у Србији не праштају. Како је оценио, Ђинђићево убиство су иницирали “ти опасни и подмукли карактери који увек некако успеју да се наметну заједници”.

“Ђинђић није митоман већ сањар и делатник бољег друштва и боље Србије и у садашњости и у непосредној будућности. Он треба да буде истински узор политичарима и грађанима, а не митска личност”, истакао је професор Чупић.

Поручио је да се данас Србија може одужити Ђинђићу само ако створи нормално друштво и државу, прихватајући норме, законе и прописе.

“Када се будемо понашали у складу са владавином права, када се сви грађани буду осећали равноправно пред законом, када буду имали једнаке шансе за оно зашта конкуришу, када не дозволимо никоме да је изнад закона, када оштро санкционишемо дискриминацију по било којем основу, када протерамо говор мржње и пакости из јавног живота, када успоставимо ограничени мандат и смену за било коју јавну штету, када остваримо независно судство и тужилаштво и када оформимо високе професионалне контролне и надзорне органе”, рекао је Чедомир Чупић.

Он је додао да су Србији потребни људи да државу, власт и институције доведу у стање да функционишу само према закону, али не било којем закону већ оном који најоптималније регулише области и проблеме људског живота у заједници.

“Потребни су људи оптимизма и одговорности, животности и професионализма. Зато нам је потребна солидарност и одговорност свих”, поручио је Чупић.

На скупу посвећеном Зорану Ђинђићу, глумац Игор Филиповић говорио је текст из представе “УБИТИ ЗОРАНА ЂИНЂИЋА”. Након скупа, положени су венци и цвеће на Тргу др Зорана Ђинђића.

Обележавање 20 година од убиства премијера Ђинђића настављено је у Клубу Зона, где је одржан интерактивни јавни час демократије. На том часу је професорка социологије Сенка Јанков, са својим ученицима разговарала о лику и делу Зорана Ђинђића, његовим идејама, залагањима и визији.

“Следећи пример Ђинђића и његово улагање у друштво и државу, морамо створити шансу и активно допринети да свако у Србији има бољу будућност”, поручили су ученици зрењанинске гимназије.

На овом скупу емитовани су и инсерти из филма “Има наде – др Зоран Ђинђић у Зрењанину”, аутора Душана Јуванина.

Видео:

 

 

Можда ти се свиди

Оставите коментар